Mixy*

Priču započinje Aron, tada osmogodišnji dečak i prvih nekoliko stranica uopšte ne odaju utisak da je ovo knjiga sa temom rata. Aron opisuje detinjstvo, svoje nestašluke, neslaganja sa ocem, teške životne uslove u kojima je živela njegova porodica. Sticajem ratnih okolnosti, Aron ostaje bez porodice i završi na ulici. Njega pronalazi Janoš Korčak i nudi mu utočište u svom sirotištu. Aron, nemajući izbora, ostaje u sirotištu i ubrzo se između Janoša i Arona stvara poseban i dirljiv odnos. Ono što je meni posebno zanimljivo jeste da je doktor Korčak zaista postojao u to vreme, borio se za prava dece, vodio sirotište u Varšavi za vreme Drugog svetskog rata i da je dobrovoljno otišao sa svojim štićenicima u logor Treblinka, iako je to mogao da izbegne. Da li je pisac ove knjige iskoristio činjenice iz Korčakovog stvarnog života ili je sudbina doktora i njegovih štićenika u knjizi drugačija, ostaje da pročitate knjigu i procenite sami.

Evgenija Anđelković

Kratka priča o kratkom životu dečaka Arona u varšavskom getu. On sam priča o svemu šta se dešava, šta vidi i proživljava. Ne žali se, samo priča, iskreno i dečje naivno. Možda baš zbog toga cela priča ostavlja snažan utisak. U to su vreme deca uglavnom na ulici, stalno gladna, lutaju u potrazi za hranom. A svuda oko njih prljavština i bolest. Porodice se raspadaju – neko umre od tifusa, nekog odvedu u zatvor ili na prinudni rad. A decu svi povređuju, čak i oni koji ih vole. Za Arona je bila sreća kad je dospeo u sirotište doktora Janoša, kod čoveka koji je svoj život posvetio i podredio deci. Jednostavno, našli su se, voleli su da budu zajedno. Deca u sirotištu plaču, imaju košmare, bolesna su i gladna, ali dobri doktor je uvek tu sa njima, trudi se da im isprosi hranu ali i da u njihovim glavama stvori sliku nekog lepšeg i mirnijeg sveta, iako je tada čitav svet bio jedna ogromna tuga…Dirljiva i emotivna priča o životu u neljudskim uslovima, o vremenima koja ne smemo zaboraviti...

Zoran Veličković*

Britak, tečan i jedostavan stil pisanja. Radnja teče vrlo brzo. Iako se ne opisuje direktno rat i borba, stekneš kompletan utisak užasa rata bez obzira što ga nisi proživeo.

djordje

Knjiga me je veoma razocarala, kako samom radnjom tako i knjizevno jer je na tom nivou vrlo tanka. Recenice kratke i proste, bez dubine. Autor je samo pvrsno dotakao ono o cemu je zeleo da pise i nema direktno opisanih detalja stvari kojima se decak bavio.

Ђурђа Д.

Обожавала сам „Крадљивицу књига“ и баш попут ње, „Књига о Арону“ прикрала се литератури ове врсте и чврсто, стабилно и снажно стала тамо, раме уз раме са најбољим делима. Копкало ме је шта би то писац имао да дода причи испричаној више пута, да, тачно је да је и ова ужасавајућа, брутална и љута, али, уколико смо искрени, увек је реч о детаљима када је у питању једна оваква тема, зато сам и одлучила да јој пружим шансу. Најснажнији део романа је сам Арон, постаје незабораван лик готово истог тренутка када вам се представи, чак и када му је све одузето, постаје све песимистичнији и жели да одустане, он то не чини. То је трен када застанете задивљени и схватите да вас је књига наградила нечим изузетно важним. Изнанадио ме је маестралан и незабораван контраст између хорора и горког хумора који људи користе како би преживели. Писац је био врло близу описа онога што се никада не може објаснити речима, и то заслужује само речи хвале. Фасцинантно, другачије и сасвим сам сигурна незаборавно!