Najveći problem čovekov, to je spokojstvo u životu. Spokojstvo je stoga jedino što je on večito tražio, i jedino što nikad nije našao. Sve velike vere i filozofije išle su za tim da čoveku najpre uliju u dušu spokojstvo. Drugim bićima je dovoljno da imaju hranu i prebivanje pa da budu spokojna, i čak radosna, a jedino čovek može postići i sva bogatstva i sve blagodeti, pa da ipak ostane nespokojan.

U Jutrima sa Leutara Jovan Dučić objašnjava različite pojave pa i apstraktne pojmove (mirnoću, mržnju, ples, ljubomoru, sujetu, strah, razočarenje, rodoljublje, karakter i uljudnost) pomoću grčke i rimske mitologije, istorijskih događaja, znamenitih ličnosti i narodnih umotvorina ne bi li čitaocu bili jasni i opipljivi.

Autor naglašava koliko je značajno svakodnevno produbljivati svoje znanje jer na taj način spoznajemo istinu koja vodi do slobode, to jest konačnog trijumfa nad slabostima. Dučić je svestan da je čovek odvajkada satkan od dobrih i loših osobina i ni u jednom trenutku njegova kritika nije zlonamerna, već puna saosećanja.

Čovek se mora odista izdvojiti iz gomile da bi mogao normalno misliti. Gomile poruše spomenike kojim su se i same do juče klanjale, i gradove koje su same – s teškom mukom izgrađivale.