Evgenija Anđelković*D

Roman nagrađen NIN-ovom nagradom. Doduše vraćenom jer pisac razbarušene kose nije mogao dozvoliti da ga tretiraju kao krpu. Pisac piše o svom životu neposredno i otvoreno, mislima i rečima putuje kroz prostor i vreme, od detinjstva do zrelih godina, u kratkim poglavljima daje nam fragmente pojedinih događaja pa polako sklapamo celinu jednog života, ono što na momente deluje besmisleno polako dobija smisao. Od malena je voleo čitanje i pisanje, a njegovi radovi o najvećem sinu našeg naroda su visoko ocenjivani. Ipak, kad se zamomčio, poželeo je da živi život a ne da samo piše o njemu. A da nije napisao, kako bismo saznali za sudbinu njegovog strica, njegovog ujaka ili odmetnikovu sudbinu? Život je jedan i neponovljiv, čine ga male istine i mali događaji, oni kroje sudbinu svakog od nas. Od svog pisanja pisac ima samo unutrašnje zadovoljstvo, u stvarnom životu ga mogu dočekati razne neprijatnosti... A nas čitaoce može dotaći piščeva reč i naterati na razmišljanje i preispitivanje.

Jovan

Tek sad pročitah ovo delo koje je svojevremeno podiglo prašinu budući da je njegov pisac vratio Ninovu nagradu kojom je bio nagrađen za ovaj roman 1991. godine. Knjiga mi se dopala, jer sam veliki ljubitelj nehronološkog pripovedanja i multižanrovskih romana. U ovom nizu priča koje su spojene u roman postoje i čisto književnoteorijski zapisi i promišljanja o književnosti, što je sasvim opravdano, jer pripovedač je pisac, pa između ostalog piše i o svom stvaralaštvu. Opšti utisak je da je verno dočarano socijalističko doba. Pisac opisuje komunističke odmazde nad političkim neistomišljenicima, strah od gubitka hleba i spremnost da se odrekne duše zarad gole egzistencije, opisuje uspon i pad komunizma. Preporučio bih knjigu svima koji vole kvalitetnu literaturu.

Milan

Ovaj roman je zanimljiv pogled na vreme Titove Jugoslavije, koji tadašnje društvo slika bez ulepšavanja. Svidela mi se jasna kritika komunističkog režima koja razotkriva sve slabosti tog sistema, idolopoklonstvo, negiranje individualnosti, bedu i zaostalost provincije...

Srđan

Pekić je negde napisao da, ako vas smatraju moralnim, vi to onda morate biti makar i po cenu glave. Vraćanjem NIN-ove nagrade koju je dobio za ovaj roman, Milisav Savić je pokazao da ima dovoljno dostojanstva i integriteta da se izdigne iznad beslovesne mase koja ga je kritikovala. Hleb i strah je izuzetno sadržajan i bogat roman koji, kada se čita sa vremenske distance od skoro trideset godina od trenutka kada je nastao, upućuje na to da su egzistencijalne zebnje u svim vremenima iste, a primeri ljudske veličine retki koliko i potrebni.

Kalu96

Odlična knjiga. Pokazuje koliko se zapravo nije imalo pravo glasa ukoliko si bio protov komunizma i šljama Tita.