Danijela T

Izvrsno je Slavenka Drakulić pisala o Fridi, o veličini patnje koja je bila nadvijena nad ženom tokom čitavog života, kratkih četrdeset i sedam godina. Autorka, kao i u knjizi o Milevi Marić Anštajn, gradi čula čitaoca. Čujemo Fridin nakit, zatezanje korseta, šuškanje zavesa u ateljeu, drhtavicu u četkicama. Dopala mi se istaknuta razlika u, da tako kažem, veličini Fride i Dijega. Golubica i slon, slike manjih formata i teško pogledom dosežući murali. Ključno pitanje koje vam može narušiti mir jeste - umemo li zaista da razumemo nečiju bol? Umeju li muški i ženski pol, po mnogo čemu udaljeni, ali vrlo bliski, da ukrste svoje korenje i jedno drugo leče, uprkos prisutnosti bola? Mala Slavenkina forma, odvede čitaoca u vešto isprepletanu priču, koja kad se odmota, postane toliko široka, dovoljna da i vaše srce navije na kucanje izabrane heroine.

Nikola Nagulov

Fridin život započeo je u kući njenih roditelja u Kojoakanu. Treća kćerka Giljerma i Matilde Kalo bila je predodređena za život sa bolom. Sa šest godina oboela je od dečje paralize, zbog čega joj je jedna noga bila izrazito tanja od druge. Bez obzira što je šepala, Frida je bila apsolutni vođa svojim sestrama, ali i dečacima iz komšiluka, koji su je slušali bez pogovora. Već tako mlada bila je primorana da se navikne na drugačiju sebe. Godinama je bila vezana za krevet, pogled na dvorište njenog doma bio je njen jedini kontakt sa spoljnim svetom – a ipak se nije predavala bolu ili tugi. Patnju je nosila sa velikim dostojanstvom i nepokolebljivom iskrenošću, otvoreno, sa ranjivošću i nevinošću istinske ženstvenosti koja joj je davala verodostojnost i autentičnost. Frida je volela da živi, onako kako mnogi sanjaju da žive, bez granica, a bila je tako ograničena. “Ja nisam bolesna. Slomljena sam”, pisala je Frida Kalo u svom dnevniku. “Ali sam srećna što sam živa dok god mogu da slikam."

Evgenija Anđelković

Fridu su od malih nogu pratile neprijatne slučajnosti. Preživela je dečju paralizu kad je imala šest godina, sledilo je dugotrajno lečenje, mirovanje i bol. Preživela je saobraćajnu nesreću kao devojka, stradali su joj noga, stopalo, kičma – celo telo joj je bilo izlomljeno. To je značilo doživotan bol. Između silnih operacija je bio napor da se preživi, da prikrije svoj bol, tugu, usamljenost, da fizičke nedostatke sakrije veselim bojama. Pri kraju života, gangrene je odnela deo noge. Još boli i lekova. Taj bol je morala iznaciti iz sebe, to je uradila putem svojih slika, slikala je bolest i patnju, čisti bol. Trpela je bolove, kako fizičke tako i psihičke jer je muž varao, ali se trudila da izgleda kao jaka žena. Preživljavala je uz pomoć tri principa: čelična volja, kamuflaža, kontrola. Kad više nije mogla navući masku radosti jer su bolovi postajali neizdržljivi, prestala je da se bori. Ostale su nam njene slike da svedoče o njenom životu, hrabrosti, bolu koji je podelila sa nama.

Jelena

Ovo je roman o jednoj ženi neobičnog i egzotičnog izgleda, preosetljivog umetničkog senzibiliteta, tragične životne sudbine i nadasve borbenog duha. Frida Kalo je jedinstvena žena koja je posedovala lavovsku hrabrost, volju i moć da se uzdigne iznad prosečnosti. Znala je da je smisao života održavanje života samog. Bila je nesumnjivo najpoznatiji i najuticajniji meksički umetnik, legenda i ikona ženskog otpora. Živela je strastveni, koloritni život rame uz rame sa slikarima, pesnicima i revolucionarima i za sobom ostavila oko 200 izvanrednih slika, crteža i nacrta koji su oslikavali njena životna iskustva i doživljaje, njen fizički i emotivni bol i njenu iscrpljujuću vezu sa Dijegom. Nije ćutala, nije se povlačila i nije brinula da će njena snaga, moć i uspeh možda drugima biti zastrašujući. Nije se izvinjavala zbog svog života, svoje umetnosti, političkih viđenja ili seksualnosti. Jednostavno je bila to što jeste. Drugačije nije umela. Ogromna preporuka za ovu knjigu!

Jovana

Knjiga koja ima dusu!