Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. Moralno izazovna knjiga „Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“ Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka. „Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: Ja sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao vi.“ – Guardian „Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“ – buzz-litteraire.com