Nenad

Drugi narodi se dele zbog statistike, klasifikacije nekih fenomena. Mi se delimo jer nam je to običaj, tradicija...

Dobrica

Čitanje Kovačevićevih intervjua i čitanje njegovih knjiga predstavljaju izuzetna iskustva. U scenariju za film Ko to tamo peva bilo je potrebno dvadesetak likova da bi se oslikalo jedno vreme i neke karakterne crte jednog naroda. Gotovo isti broj "stavki" mu je bio potreban i u ovoj knjizi da prikaže neke naše podele i predrasude .

Brankica Marković

Neko dole u komentarima spomenu uvesti u lektiru. E, to je bas i moje misljenje. Podele, podele i podele koje ce nam doci glave. Samo mi Srbi smo spremni da se delimo po prezimenima, krajevima u kojima zivimo, po svemu i svacemu. I onde gde ne postoje podele, mi smo spremni da ih stvorimo. Na adekvatan nacin je Dusan Kovacevic predstavio sve nas i podele koje nas generacijam prate i prenose se s kolena na koleno. Zavirite u odraz svih nas na ovim stranicama. Mozda saznate za neku novu podelu koju do sada niste znali.

Saki

Dele se kumovi, braća, učestvuju i stari i mladi, prijatelji, ali ipak sve podele polaze od jedne one jedine a možda i najteže one gde je Srbin podeljen na samog sebe. Kroz prizmu Kovačevićeve podele Srba uviđamo koliko su svađe štetne i koliko su nam te podele donele više štete nego koristi. Nigde nismo bili, ništa nismo radili, niko nije kriv, a ono čemu se nadamo je jedno veliko-ništa. Jedino što je sigurno kao što i sam Kovačević kaže na kraju svake priče .,, Podele će nam, verovatno,doći glave i (i ovo malo) preostale zemlje. Kad bi, recimo, ova podela bila,,tolerantnija", bez mržnje, gorčine, predinfarktnog besa, život bismo,,trošili" na praktičnije, korisnije i pametnije poslove, ako nam je (već) suđeno da se svađamo, sekiramo i ,,do bola" nerviramo." Ako nismo sposobni da ih prevaziđemo da ih se oslobodimo kroz Kovačević pogled ćemo sigurno uvideti koliko smo mi ustvari kolektivni tvorci jednog ukorenjenog načina koji stvara naše mane i slabosti.

Tatjana

Bila jedna zemlja u kojoj smo svi rođeni isti.Dolazimo na svet jedinstveni, unikatni. Od rođenja pa do smrti večito u nekom iščekivanju, pod dejstvom porodice, okoline, prijatelja, teritorije i istorijske činjenice, menjamo se, oblikujemo i svrstavamo u određene redove, kolone ili grupe. Delimo se. Jedini smo narod koji se deljenjem umnožava. Bez precizne početne tačke uzorka a i posledice same te podele koja je ukorenjena našim mentalitetom,podeljeni smo na podunavce, one iz Posavine, kosovske i crnogorske srbe. Upravo o tim podelama na sebi svojstven i satiričan način je Dušan Kovačević preneo iz svog pera sasvim realnu sliku našeg naroda. Tek kad u rukama držimo ovu satiričnu nabrajalicu sa dvadeset priča od samog nastajanja pa kroz vreme i podele na dobre, loše, muškarce, žene, one koji vole Guču-provincijalce, one druge koji su za exit, i podele na ić, ov, ac, pa do one poslednje Srbina na samog sebe, uviđamo koliko smo mi poput ćelija, rođeni da se beskonačno delimo.