Milena Jovanović

Roman u formi dijaloga, tema večito zanimljiva nama, današnjim generacijama, koje možda još uvek iznenađuje ljudska zverolikost koja nagoni ljude na zlostavljanje drugih pripadnika svoje rase. Knjiga je napisana bez suvišnih opisa, skandalizma, patetike i govori realno i sažeto o životu pripovedača. Daleko od skandalizma, pisac pripoveda o realnim događajima kojima je svedočio kroz razgovor sa svojim sabesednikom, u vidu intervjua, otvarajući se nama, čitaocima, a ne sablažnjavajući nas.

Nikosija

Sasvim drugačiji stil pisanja od onoga na koji sam ja navikla. Čitajući ovo delo nisam imala osećaj da držim knjigu u ruci, već sam se osećala kao da sam u publici za vreme emisije Život priča. Pisac je u ovoj knjizi spomenuo sva svoja ranija dela, otkrio svoje inspiracije za likove u tim delima, i opisao odnose u svojoj porodici. Govori o tome kako je završio u logoru i šta mu je dalo snage da izdrži.

Evgenija Anđelković*D

Ovo je roman o životu autora, napisan u vidu razgovora. Taj život je obeležen boravkom u logorima Aušvic i Buhenvald. Zbog razvoda roditelja, imao je relativno tužno detinjstvo jer je morao balansirati između dva posebna, različita sveta u kojima su oni nastavili da žive. Smatra da mu je to umeće balansiranja pomoglo da preživi kada je kao četrnaestogodišnji dečak završio u nacističkom logoru smrti. Bio je okružen dečacima približno istih godina s kojima je delio sudbinu i volju za životom. Nešto neimenovano ga je štitilo od beznađa i prepuštanja sudbini. Preživeo je zahvaljujući čudnoj igri slučajnosti. Gorko je nositi beleg preživelog,biti čudo božje. Zato je počeo da piše kako bi nam preneo svoja iskustva, svedočanstva o patnji drugih, onih kojih više nema, u nadi da se te strahote neće ponoviti nikome, nikad više...Ne treba izgubiti poverenje u ljude, treba verovati u spas...Još uvek me prate piščeve reči „...mogu biti ubijen bilo gde,bilo kada...“ Treba pročitati i pamtiti!

Милош

Одлична књига... необично написана, као роман у форми дијалога... Приликом читања, деловала ми је као једноставна, лака књига, али она је све само не то... Једноставно, вишеслојна књига која успева да обухвати све области - од рата до философије ....

Teodor Pavlović

Dosije K predstavlja jedan potpuno drugačiji pristup pisanju autobiografije. Pisac pripoveda svoju životnu priču, prezentujući je u vidu dijaloga. Knjiga je pokušaj pisanja memoara, ali i sam pisac sugeriše da se delo može svrstati i u fikciju. Zanimljivo je to da Kertes otkriva da su mnogi detalji iz njegovog života zamućeni i nejasni, on se ne može prisetiti mnogih činjenica koje bi se nekima činile od velike važnosti. Takođe, ovo nisu detaljni memoari, veliki deo njegovog života je naprosto ignorisan ili možda potisnut - piščeva iskustva iz nacističkog logora su centralna tema, manje prostora i truda je posvećeno periodu pre i posle. Autor preispituje svoj život, zadržavajući se nakratko na svakom članu svoje porodice i opisujući Mađarsku tog vremena. Takođe, on se priseća i Budimpešte, deportacije, života u logoru, odnosa sa porodicom, povratka kući, ali i kulturnog života. Drugim rečima, ponuđen nam je uvid u sve: od toga kako je živeo svoju svakodnevnicu, kako razmišlja o raznim životnim temama, ali i nagoveštaj odgovora na neizgovoreno pitanje: koliko je na smer i ishod njegovog života uticalo jevrejsko poreklo, u surovom svetu i vremenu gde su svi slični njemu unapred bili osuđeni na propast. Dosije K je u neku ruku više svedočanstvo nego običan intervju, ali njegova prava vrednost leži u dopunjavanju već poznatih delova piščeve biografije. Poučno i vredno čitanja!