Evgenija Anđelković

Priča o usamljenoj deci koju druga dice kinje i maltretiraju a oni to trpe i dozvoljavaju, o deci koja očajnički žele da se uklope i da ih popularni drugari prihvate, o usamljenim ljudima koji se namerno udaljavaju od drugih ljudi. Svi oni, svesno ili nesvesno, žele novu priliku, da zaborave na udarce sudbine i na sve ono loše što im se dešavalo, da prebole uspomene koje peku, da započnu nešto novo. Da bi to ostvarili, spremni su na korenite promene, da ostave sve i promene sredinu. Jer, između izopštenika se javlja razumevanje i svest da mogu pomoći jedno drugom. Nebitno je šta će se sve izroditi iz tih odluka o novim počecima, bitno je naparaviti taj prvi korak i početi nešto menjati. Izuzetno pozitivna priča. Sama spoznaja da postoji druga šansa za sreću, mogućnost da se i nakon svega može ostvariti nešto novo i drugačije, daje veliku dozu životnosti Kobenovim junacima. U tome je lepota i snaga ovog romana, a i pisac dobija šansu da nastavi priču.

Evgenija Anđelković

Ljudi i deca su kinjili Naomi tokom celom njenog života, utehu je nalazila u plišanim igračkama. Bila je usvojeno dete bez prave porodice, pomajka je napustila a poočim je pio. U školi su je maltretirala popularna deca, ona je stoički podnosila vređanja. Želela je da postane deo tog čopora, da pronađe svoje mesto u njihovom društvu. Alternativa je bila promena toliko krupna da joj može izbrisati gubitničku prošlost, to znači zauvek nestati i na nekom drugom mestu započeti novi život, iz početka. Vajld je angažovan da je pronađe. On je čovek koji ne zna svoju prošlost jer je kao dete bio napušten i pronađen u šumi. To je na njemu ostavilo trag, bio je genije ali nesposoban da se poveže sa drugima. Naomi mu se dopala, uspostavili su neku vezu, dva izopštenika su se razumela. Oboje će uraditi ono što moraju kako bi preživeli...U pozadini nestanka dvoje dece iz istog odelenja, odvijaju se političke igre, spasavanje demokratije i vladavine prava...Kao i uvek kod Kobena, napeto i zanimljivo!