Garfild

"Ljude čini ono što rade,a ne ono što govore."Fantastično,poučno,emotivno.Divna knjiga.

Natasa

Ovo sam ja samo 30 godina mladja i zenskog roda :D Imam jos 20 strana do kraja ali slobodno mogu reci predivna knjiga. Svima toplo preporucujem.

Sunja

Konačno jedna "opasno" dobra knjiga. Čitala sam ovu toplu, dirljivu priču i prepoznala blisku osobu u njoj u teškim trenucima koji su zadesili moju porodicu. Smijala sam se i plakala, učila sam da razumijem Uvetove postupke, samoću, tugu sa jedne strane i vedrinu, strpljivost i toleranciju ljudi (komsija i prijatelja) koji su svojim postupcima naprosto tjerali Uveta da "oživi" da se ponovo nada i osjeća korisnim. Knjiga mi je podsjetila sta je to strpljivost i toleranicija, topla riječ i empatija u prelomnim situacijama u životu svakog čovjeka. Radujem se svakoj novoj knjizi g. Bakmana, jer na sugestivan nacin govori o životima običnim, jednostavnih ljudi.

Evgenija Anđelković

Smatrali su ga ogorčenim i asocijalnim jer nije bio vešt u neobaveznom ćaskanju. Voleo je rutinu, da zna šta može da očekuje. Znao je šta je ispravno a šta ne. Uve je od života tražio tako malo: krov nad glavom, tihu ulicu, automobil marke Sab, ženu koju će voleti i biti joj veran i s vremena na vrene joj popravljati ponešto po kući, posao na kome će imati neko zaduženje. Imao je veliko srce pune dobrote u koje se uselila jedna Sonja. Ona je unela svetlost i raskoš boja i glasova u negov život. A kada je umrla, za sobom je ostavila prazninu, sivilo, ostavila ga je bez želje da se dalje bori, želeo je samo da umre. Nedostajalo mu je da sve bude kao obično. Pričao je sve manje a radio sve više. Iako je bio odgovoran, došao je dan kad ni na poslu više nije bio potreban. Ipak, znao je šta sve mora da uradi i kome da pomogne pre no što zaista umre. Jer, on je bio od onih ljudi koje čini ono što rade a ne ono što govore...Uve – dragulj u životu pretočen u roman!

Lola

Nije slu;ajno po ovom romanu snimljen i film. Događaji u njemu nižu se filmskom tehnikom u neočekivanoj smeni sekvenci koja, sloj po sloj, otkriva bogat unutrašnji svet naslovom imenovanog junaka, čoveka-čudaka Uvea. Bogatstvo je u njegovoj lirskoj i tananoj duši, ranjavanoj ali neuništenoj životom-krvnikom. Imao je malo, a gubio mnogo, izgubio ono što je najviše voleo. Kada mu život zada i poslednji udarac, prinudnu penziju sa radnog mesta na kojem ga zamenjuje "mašina", sve češće pomišlja na to da nakon ženine smrti, zapravo, više i ne živi i odlučuje da činom verifikuje tu činjenicu. Ali, on je čovek kom "čak ni smrt ne ide od ruke"... Niz najbizarnijih preokreta zadržava ga u životu u kom, pokazuje se, još nešto treba da obavi. A svaki Uveov ovozemaljski zadatak razlistava priču o ljudskoj dobroti, o velikom srcu, o veri u ljude. O životu za koji čovek uvek ima razloga, čak i kada se čini da ga nema. Optimistično i katarzično štivo!