Sanja

Upravo sam pročitala roman koji se uvlači pod kožu nosi težinu koja ostaje i posle čitanja. Ono što najviše ostavlja utisak je svakodnevna melanholija i osećaj da nešto stalno nedostaje. Likovi stalno stoje na ivici odluka i promena ali često ostaju tu gde jesu. Svo vreme imala sam osećaj da su neke stvari zauvek propuštene. Likovi su ti koji nose najveći utisak, bez idealizovanja i velikih govora i baš zato su stvarni, tihi i nesavršeni. Mene su najviše pogodili likovi Džoa, koji nosi unutrašnju tišinu i teret prošlosti i Norme, koja je rastrzana između onoga što jeste i što pokušava da razume o sebi. Nje mi je najviše i bilo žao. Takođe, Rutino odsustvo naglašenije je nego nečije prisustvo. Volela bih da ova knjiga svakoga podstalne na razmišljanje o sopstvenim odnosima i neizgovorenim emocijama. Bolje bismo se osećali i mi i oni kojima su emocije upućene.

Filip Stojanovic

Књига која говори првенствено o једној индијанској породици и несрећи која је задесила. Тежак живот Индијанаца у шездесетим годинама 20. века на плантажама воћа, радећи сезонске послове како би обезбедили егзистенцију. Прича из угла деце те породице Норме (Рути) и Џоа. Утицај здраве породице на одрастање деце и њихове функционалне животе је немерљива. Снажна порука коју књига шаље, а чита се у једном даху.

Marija

Kada jednoj porodici otkinete ud,ostaje rana koja nikada ne zaraste jer je prevelika bol u duši i srcu.Sećanja na srećne trenutke i misli koje more svakoga dana,lome i kidaju,onoga što je moglo biti a što je nažalost propušteno,ne može se nadoknaditi jer se vreme ne može vratiti.Život iskušava i ugrize tako snažno da se nikada ne oporavite.Tako je porodica Indijanaca ostala osakaćena kada je njihov najmladji član,mala Ruti,koja je imala svega četiri godine,nestala bez traga.Džo,Čarli,Mej i Ben su sa svojim roditeljima pretražili svaki pedalj zemlje koju su tako dobro poznavali,prevrnuli svaki kamen jer su se tu kod Elisovih vraćali svake godine i brali borovnice.Zaradjivali za svoju decu,pomagali jedni drugima,radili su neumorno.Nestanak Ruti nije jedina tragedija koja je zadesila ovu poštenu i dobru porodicu. Da li cilj uvek opravdala sredstvo?Da li se može graditi sreća na tudjoj nesreći bez kajanja i griže savesti?Naratori ove emotivne priče su Džo i Norma,povezani zauvek

Aleksandra

U ovoj knjizi, emocije nisu bile izrečene naglas: tuge su šaptale, krivice su ćutale, a ljubav se skrivala u pukotinama. Norma i Džo nisu klasični junaci, oni su ljudi koje sretneš jednom u životu, ali ih pamtiš zauvek. Nakon poslednje pročitane stranice, ostala sam sa osećajem da ništa nije jednostavno, ni gubitak, ni odrastanje, ni istina. Od mene, preporuka!

Ljiljana

Ova knjiga nije na mene ostavila neki poseban utisak ili sam mozda previse ocekivala. Necete pogresiti ako uzmete je citate ali bez vecih ocekivanja.