Treća knjiga trilogije Vranino obeležje.

Šest godina je prošlo od događaja na Velikom tornju. Saravor je mrtav i Šavadino Oko je eksplodiralo, ali to ne znači da je u Dometu mirno. Duboki kraljevi jači su nego ikad pre jer su se domogli ubojitog oružja kojim će lako pokoriti gradove-države i pretvoriti sve slobodne ljude u težake. Valengrad je na prvoj liniji odbrane, ali maršalka Davandejn nije sigurna da je dorasla najvažnijem zadatku u službi.

Od Gavranovog pada crne kiše donose ludilo i uništavaju useve, guske ljudožderke haraju selima, svakodnevci isisavaju životnu energiju iz ljudi. A Bezimeni su sve slabiji.

Rajhalt Galharou se povukao u Jad, gde živi kao pustinjak. Promenio se kako fizički tako i psihički. Umesto da ga Jad ubije, zatrovana zemlja kao da je uzela nesrećnog Galharoua pod svoje i naučila ga nečemu. Međutim, to ima cenu. Okružen avetima prošlosti, Rajhalt više nije siguran šta je stvarno, a šta su samo priviđenja. Nekadašnji valengradski spasitelj nije čovek od koga bi trebalo da zavisi sudbina Dometa, ali sva je prilika da će ponovo morati da se stavi na čelo otpora...

Gavranov pad Eda Makdonalda maestralno zaokružuje serijal. Nije lako održati kvalitetno pripovedanje u tri knjige zaredom, ali Makdonald je trećom uspeo da nadmaši prethodne dve.