Dijana Čop Nešić

„Srbijo, Bog ti pomogao“ donosi nam dnevnik Todora, koji se, istini za volju, najpre zvao Tihomir, ali je kum po njegovom rođenju svratio malo do kafane, a onda otišao u opštinu, pa šta je tamo pijan izgovorio, to detetu ostade za čitav život. I već tu čovek shvati da pred sobom nema običnu priču. Jer u nekim zemljama čoveku ime daju roditelji. Kod nas, očigledno, mogu kum, rakija i splet administrativnih okolnosti. Todor je seljak, skroman čovek iz Šumadije, koji odlučuje da vodi dnevnik i zapisuje šta mu se iz dana u dan događa, verovatno ni ne sluteći da će njegovi dani ispasti sadržajniji od života prosečnog svetskog putnika. Njemu nisu potrebni ni egzotični kontinenti, ni okeani, ni ekspedicije. Dovoljno je Miloševo. Jer, kada imate dovoljno ljudi na jednom mestu, naročito naših ljudi, avantura će već nekako pronaći vas. Tako njegov dnevnik postaje mnogo više od beleženja svakodnevice. Postaje svedočanstvo jednog mesta, jednog vremena i jednog posebnog mentaliteta, karaktera ljudi koji čine malo selo Miloševo, gde se velike istorijske teme sasvim prirodno sudaraju sa kafanom, komšilukom, svinjama, lekarima, učiteljima, porodičnim problemima i ljudskom potrebom da se u svakoj situaciji snađemo, naročito onda kada bi možda bilo pametnije da se uopšte ne snalazimo.Dogodovštine se nižu od sasvim mogućih do onih za koje biste se zakleli da ih niko normalan nije mogao izmisliti, sve dok se ne setite da živimo na Balkanu i da je ovde stvarnost odavno ozbiljna konkurencija fikciji.

Zorica

Sjajna knjiga! Jedna od onih koju obavezno treba pročitati! Verni prikaz srpskog mentaliteta i humora! Bravo!

Marija

Maestralno napisano. Svaka cast. Ne pamtim da sam se toliko smejala citajuci neku knjigu. Za svaku preporuku. Bravo za Ljubenovica.

Бојан Павловић из села Милошева

Ово је друга књига написана о мом селу, Милошеву. Надам се да ћу ја бити трећи који ће то урадити али ми је имењак задао тежак задатак. Надмашити овакво дело, равно је научној фантастици!!!

Ivana Ognjanović

Knjiga je za svaku preporuku. Ne sećam se da sam se ikada toliko smejala (do suza) čitajuci nešto, a onda ponovo i ponovo prepričavajući Todorove dogodovštine u kući i na poslu. Ovakve priče su nam preko potrebne u vremenu u kom živimo. Hvala autoru na predivnom osećaju koji mi je pružio u toku čitanja! Zaista maestralno!