Autorka poznata kao Paulo Koeljo orijentalne književnosti.
Ako nestanak topline označava smrt, onda trenutak kad izgubimo toplinu u srcu mora biti još jedna vrsta smrti. Postojalo je vreme kad ni on ni ja to nismo znali i samo smo želeli da umremo. Možda je i to bila vrsta smrti.
Tridesetogodišnja Juđong Mun iz bogate je porodice, rastrzana demonima prošlosti i već je triput pokušala da se ubije. Neobičan slučaj ju je povezao sa dvadesetsedmogodišnjim Junsu Đongom, čovekom iz najnižeg društvenog sloja koji je osuđen za trostruko ubistvo i čeka izvršenje smrtne kazne. Bez volje za životom i bez budućnosti, iako znaju da im svaki susret može biti poslednji, među njima se rađa ljubav – poslednja nada da njihov život može ipak dobiti smisao.
Ova potresna drama koja u mnogome nadilazi okvir ljubavne priče, postala je bestseler i izvan granica Južne Koreje. Gong Đijong zadire duboko u naše emocije stvarajući likove sa kojima ćemo se lako zbližiti iako su njihove sudbine možda u potpunosti drugačije od naših.
Izuzetna priča koja nam daje nadu i poručuje da ne smemo odustati od života čak ni kad je bolniji od smrti.
Pročitala sam ovu knjigu pre nedelju dana i još uvek razmišljam o njoj. Tematika je poprilično teška - život i smrt, disfunkcionalna porodica, silovanje, ubistvo, smrtna kazna, opraštanje... Ono što mi se sviđa jeste to što roman ne prelazi u neku preteranu patetiku i pametovanje. Nije ovo limunada od romana. On ima svoju težinu, svoju dubinu i svoju poruku... Ono što hoću da kažem, jeste da ću se sigurno vratiti još jednom da ovom romanu. Baš iz razloga jer me je oduševio, a nisam baš ništa posebno očekivala od njega.
Potresna priča o tužnoj sudbini ljudskih bića koja moraju da žive, ostare i umru. Priča o dvoje promašenih ljudi čije su se sudbine u jednom trenutku dotakle i promenile njihove živote. Juđong je od bogate, depresivne žene koja je do tridesete već triput pokušala samoubistvo, sazrela u snažnu, saosećajnu ženu. Junsu je siromašan osuđenik na smrt zbog dela koje nije počinio, celog života su ga maltretirali i tukli, rastao je uz oca siledžiju i alkoholičara, brinuo se za mlađeg brata i čeznuo za majkom a sada je Juđong svojim posetama i pristupom učinila da se oseća ravnopravnim, vrednim poštovanja i iskrenosti, prvi put je osetio sreću i želju da živi iako mu svaki dan može biti poslednji.
Ljubav i prijateljstvo su izmenili dva dotad izgubljena života..Knjiga je snažna, društveno angažovana, protivi se smrtnoj kazni i smatra ljudski život svetinjom. I bogati i siromašni pate zbog manjka ili potpunog nedostatka roditeljske ljubavi. A sve u životu je tako jednostavno, samo treba voleti.
Mislim da ne postoji bolji naziv od "Nase srećno doba" koji bi prikladnije odgovarao ovom lepom romanu i priči koja se krije iza korica. Od samog početka predosećala sam kako će izgledati njegov tužan kraj i sve što sam mogla bilo je da se čitajući radujem srećnim trenucima između dve osobe i momentima koje su provodili zajedno. I kada je roman završen, prisećala sam se pažljivih detalja i vremena podeljenom između njih dvoje. Priča je romantična, na svoj nadajući način, ali vrlo je očigledan bolan osećaj tuge i melanholije po završetku. Svojim delikatnim likovima i osećanjima knjiga jednostavno oduzima dah. Kraj je sasvim savršeno izgrađen i veoma setan, i doprinosi vrlo posebnom, divnom romanu na koji sam naišla, verujem da je retkost naići na ovako dirljivu priču. Rado ću je prepričavati.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.