Neobičan poetski roman.Mesto radnje:Timor,mala ostrvska kolonija.Glavni junak: mladi indonežanski arhitekta Alor.Njegov zadatak je da izradi projekat kuće za vođu timorskog pokreta za nezavisnost.Simbolika tog projekta je velika,predstavlja ponovno stvaranje kosmosa i mesta koje u njemu zauzima čovek.Kroz Alorov rad i njegove susrete sa ljudima upoznajemo istoriju i običaje tog naroda,njegove legende, borilačke veštine,politička previranja,borbu za nacionalni jezik,večitu mržnju prema bližnjima,nepoverenje prema strancima,a iznad svega se pomalja težnja da budu nešto više nego što jesu..."...Neprestani niz totemizacije nasilja i nepoverenja bila je glavna produktivna aktivnost zemlje...sve se može izmisliti i svaka istorija može da bude ispričana tako da se uklopi u bilo koji rezultat.Nije lako prihvatiti tragediju,mada ju je jednostavno razumeti,pravedan cilj nema uvek i pravedne efekte...U svetu u kojem narodi imaju sve manje uticaja na svoju budućnost,dozvolite,barem,da svaka nacija bude gospodarica svoje tragedije i legitimna vlasnica sopstvenog poraza..." Kako to poznato zvuči!

Nalazim da je Hodočašće Emanuila Sina Božjeg pravi izazov za čitaoca, prvenstveno zbog poetike pripovedanja, kao i varijacija i bogatstva jezika zbog koga Mendeša neki kritičari porede sa Foknerom. Roman je predstavljen većim brojem isprepletanih priča ispričanih od strane različitih junaka, nijednim portugalcem. U početku, nisam naročito saosećala ni sa jednim likom, ali roman i ne teži da bude sentimentalan i svakako nije priča o saosećanju. Predstavljeni likovi i odnosi među njima proizilaze iz okupacije, ali sadizam/mazohizam autsajdera, poluautsajdera i korumpiranih insajdera je maestralno izbalansiran sa nemim, ali upornim glasom Timora. Na portugalskom reč hodočašće (peregrinação) sadrži u sebi reč narod (nação). Roman je većim delom o tome kako autsajderi vide i doživljavaju Timor, što postepeno povećava napetost priče, koja je ostala duboko urezana u moju svest, nalik sećanju za koje niste sigurni da li je vaše ili je samo san koji se nikada nije ni dogodio. Obavezno ću pročitati Hodočašće još koji put, čisto da budem sigurna.

Onog trenutka kad rešimo da ostvimo komentar za neku knjigu...onda je ona svakako ostavila dubog utisak na nas. Putujući kroz prostor i vreme, kao na filmskom platnu nižu se likovi, noseći sa sobom svoju tragediju, svoje ideale koji se gube u previranjima kako društvenim, tako i unutrašnjim. Kolorit ličnosti nagoni nas da se zamislimo nad njima; u kom je trenutku java u kom san... Vredi sanjati zajedno sa ovom knjigom.

Ono sto mi je skrenulo paznju ,posle naslova, na ovu knjigu su jasno objasnjene uloge likova u romanu tako da se ne izgubi nit u citanju .Jos jedan podstrek za citanje su :"hajde nemoj samo proci,hajde nemoj samo otici",zato hajde sa ushicenjem da procitamo ovo sjajno delo portugalskog pisca !Sve pohvale ..

Jako interesantna knjiga sa temom koja je slabo obradjena u savremenoj literaturi. Kroz spoj istorije i mašte pisac nas upoznaje sa kulturom i običajima Timora, za koji mnogi i ne znaju gde se nalazi, sa borbom tamošnjeg naroda i njihovim problemima.Lik sina božjeg me je oduševio.On je kompleksan, prolazi kroz iskušenja za koja nije ni slutio da mu se mogu dogoditi.Istovremeno i slab i jak, našavši se u centru zbivanja, prolazi kroz duhovne preobražaje i suočava se sa samim sobom. Knjiga drži pažnju, tragičnošću tera nas na razmišljanje i ne ostavlja ravnodušnim. Preporučujem svima koji žele nešto da nauče o ovoj staroj portugalskoj koloniji.