Henri Valentajn Miler (Njujork, 1891 – Pacifik Palisejds, 1980), jedan od najznačajnijih američkih pisaca dvadesetog veka, proveo je detinjstvo i ranu mladost u Bruklinu. Shvativši da ga akademski život ne privlači, radi kao taksista i bibliotekar kako bi se prehranio. Veliki ženskaroš i idealista, 1917. godine ženi se prvom od pet žena koliko je imao, Beatrisom Silvas Vikens. Nalazi posao u telegrafskoj službi Vestern J, a napušta ga posle četiri godine, kada sa svojom drugom ženom Džun Edit Smit Mensfild 1928. godine odlazi na proputovanje kroz Evropu. Bračne razmirice postale su nepremostive, pa je Miler 1930. godine ostavio ženu i otišao u Pariz. Deceniju pre Drugog svetskog rata proveo je uglavnom boemski u „gradu svetlosti“, gde je radio kao novinar i napisao više od 36 knjiga. Tu je objavio i svoje najpoznatije knjige. Prva – Rakova obratnica – govori o njegovim doživljajima u Parizu, a objavljena je 1934. godine. Uslediće romani: Crno proleće (1936), Jarčeva obratnica (1939), kao i trilogija Ružičasto raspeće (Seksus, 1949; Pleksus, 1952; Neksus, 1959). Posle 1939. godine, napustio je Pariz i preselio se u Grčku gde je boravio šest meseci. Vrativši se u Ameriku, počeo je da piše o svojim putovanjima. Njegovi čuveni putopisi su Kolos iz Marusija (1941) i Mirni dani u Klišiju (1956).