Laguna - Pjer Šoderlo de Laklo - Knjige o kojima se priča
Pjer Šoderlo de Laklo

Pjer Šoderlo de Laklo

Pjer Šoderlo de Laklo (1741–1803) bio je po osnovnoj vokaciji vojni inženjer i oficir koji je stigao do čina generala u Napoleonovoj vojsci. U prvom delu svoje vojničke karijere služio je u artiljerijskoj inžinjeriji kraljevske vojske, menjajući mesta službe – od La Rošela, preko Strazbura i Grenobla, do Bezansona. Dok je tokom 1779. godine bio angažovan na gradnji odbrambene utvrde protiv Engleza na ostrvu Eks u Atlantiku, počeo je da piše „Opasne veze“, da bi ih potom nastavio u Parizu tokom šestomesečnog odsustva.

Još u ranijoj fazi karijere pristupio je masonima, a ostao je zapamćen njegov govor kojim se zalaže za inicijaciju žena u slobodnozidarske lože. Vojna istorija ga pamti po izumu šupljeg đuleta, koje je doprinelo razrešavanju nekih postojećih balističkih problema i povećanju efikasnosti artiljerijskog dejstva. Tokom 18. veka odvijao se proces adresiranja kuća po čitavoj Evropi, pa se u predrevolucionarnim godinama i Laklo uključio svojim predlogom o numeraciji francuskih kuća po arondismanima.

Snažan uticaj na Lakloov idejni obzor imao je Ruso – Laklo je usvojio njegovo viđenje istorije društva kao progresivnog kvarenja i vitoperenja čovečanstva, kroz udaljavanje od prirode kao uzora, počev od postanka svojine i ljudskog ugovora. Zbog kritike i raskrinkavanja društva, kao i Ruso, biva prozvan da je nadahnuo, pa tako i „izazvao“ Francusku revoluciju. Čitavog života, u delovanju, govorima i spisima nedvosmisleno se zalaže za jednakost ljudi – najglasnije za ravnopravnost žena. Pobornik istine i slobodarskih vrednosti, neumorni reformator i legalista, izumitelj i entuzijasta.

Foto: Antoine-Alexandre Morel / Wikimedia Commons

Delfi Kutak je pročitao: „Opasne veze“ Pjera Šoderloa de Lakloa

05.07.2024.
Kada je ugledao svetlost dana davne 1782. godine, kao preteča nastupajućoj romantičarskoj revoluciji, roman Pjera Šoderloa de Lakloa „Opasne veze“ i te kako se izdvajao zbog otvorene provokativnosti, ...
više

Prikaz romana „Opasne veze“: Rat polova iza kulisa epohe prosvećenosti

28.06.2023.
Pre nego što su ga obnovljena izdanja vratila u vidokrug nekih novih čitalaca, Lakloov epistolarni roman iz 1782. do nas, tadašnjih studenata komparatistike, stizao je preko svega nekoliko prastarih p...
više

Prikaz romana „Opasne veze“: Veoma uzbudljivo, veoma skandalozno i zaista dobro štivo

15.03.2023.
Ne sudite o ovoj knjizi na osnovu korica, prefinjenog francuskog imena autora ili godine kada je napisana. A isto tako, neki bi rekli da morate da pročitate knjigu pre nego što pogledate film(ove). Za...
više

Najslavniji roman u pismima „Opasne veze“ De Lakloa od 24. februara u prodaji

21.02.2023.
Objavljen samo sedam godina pre Francuske revolucije, Lakloov roman prikazuje moralne i emocionalne izopačenosti dekadentnog društva. Bivši ljubavnici, a sada saradnici i prijatelji, markiza De Mertej...
više
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.