Robert Muzil
Robert Muzil rođen je 6. novembra 1880. godine u Austriji. Budući da je za njega bila predviđena oficirska karijera, pohađao je vojne obrazovne ustanove, da bi 1901. godine završio studije mašinstva. Svoj prvi roman, Pometnja pitomca Terlesa, počeo je da piše je 1902. godine, a objavio ga je 1906, u isto vreme kada je stekao i diplomu filozofije radom iz oblasti teorije saznanja koji mu je utirla put ka akademskoj karijeri. Međutim, Muzil se opredelio da radi kao slobodan pisac, i radio je kao bibliotekar, dopisnik i urednik vojnih novina tokom Prvog svetskog rata u kome je učestvovao kao rezervni oficir.
Nakon Prvog svetskog rata, Muzil se posvetio literarnoj karijeri, a 1923. dobio je prvu u nizu literarnih nagrada - Klajstovu nagradu za književnost. U periodu od 1925. do 1942. godine posvetio se pisanju svog glavnog dela Čovek bez osobina, čija su se prva dva dela pojavila 1930. godine.. U ovom romanu on opisuje Austrougarsku kraljevinu uoči izbijanja rata i ona postaje simbol krize savremenog društva. Iako je dobio pozitivne kritike, nije uspeo da zaradi mnogo od dela. Tada se seli u Berlin.
Nakon što su nacionalsocijalisti u maju 1933. godine preuzeli vlast, Muzilu postaje jasno da je u Nemačkoj ugrožen život njegove supruge koja je bila Jevrejka, i od tog trenutka počinju njihove selidbe - najpre u Beč, a onda preko Italije u Švajcarsku, u Cirih, i potom u Ženevu. U to vreme, u Nemačkom Rajhu su njegove knjige bile zabranjene.
Do kraja života bio je posvećen radu na svom romanu Čovek bez osobina koji nije uspeo da završi sve do svoje smrti 1942. godine. Njegova supruga je objavlila 1952. godine poslednji deo ovog nedovršenog romana.
Nakon Prvog svetskog rata, Muzil se posvetio literarnoj karijeri, a 1923. dobio je prvu u nizu literarnih nagrada - Klajstovu nagradu za književnost. U periodu od 1925. do 1942. godine posvetio se pisanju svog glavnog dela Čovek bez osobina, čija su se prva dva dela pojavila 1930. godine.. U ovom romanu on opisuje Austrougarsku kraljevinu uoči izbijanja rata i ona postaje simbol krize savremenog društva. Iako je dobio pozitivne kritike, nije uspeo da zaradi mnogo od dela. Tada se seli u Berlin.
Nakon što su nacionalsocijalisti u maju 1933. godine preuzeli vlast, Muzilu postaje jasno da je u Nemačkoj ugrožen život njegove supruge koja je bila Jevrejka, i od tog trenutka počinju njihove selidbe - najpre u Beč, a onda preko Italije u Švajcarsku, u Cirih, i potom u Ženevu. U to vreme, u Nemačkom Rajhu su njegove knjige bile zabranjene.
Do kraja života bio je posvećen radu na svom romanu Čovek bez osobina koji nije uspeo da završi sve do svoje smrti 1942. godine. Njegova supruga je objavlila 1952. godine poslednji deo ovog nedovršenog romana.
Robert Muzil: „Čovek bez osobina“ - Pogrebnik carstva
17.09.2018.
Da li je čovek bez osobina prosečan, bezličan, mali čovek? Izgleda da nije. Muzil na više od 1.000 stranica piše o neostvarenom, melanholičnom, nepraktičnom junaku, koji je u stalnoj potrazi za gralom...
više
„Čovek bez osobina“ Roberta Muzila: „Osvojili smo stvarnost i stoga izgubili naše snove“
05.07.2018.
Hvala Bogu pa nisam pročitao razarajuću kritiku Muzilovog nedovršenog romana od 2000 stranica - „Čovek bez osobina“ koju je napisao Marsel Rajh-Ranicki. Svaka kritika Rajh-Ranickog upućena Muzilovom m...
više
Duh epohe propadanja
16.05.2018.
Pred čitaocem Muzilovog velikog romana se razotkriva panorama svetskih zbivanja dok začarano zuri u ogledalo, u bespoštedni odraz stvarnosti.
Novo izdanje romana „Čovek bez osobina“ austrijskog...
više
Robert Muzil i „Čovek bez osobina“: carski Beč kao slika današnjice
19.01.2018.
Robert Muzil je napisao roman „Čovek bez osobina“ tridesetih godina dvadesetog veka, ali njegova modernistička elegija Beču iz doba bel epok, nudi bolno poznatu sliku raspada i nelagode. Možda će isto...
više
Zašto je roman „Čovek bez osobina“ modernističko remek-delo
26.12.2017.
Roman „Čovek bez osobina“ Roberta Muzila je na neuobičajen način došao na police knjižara, ali od trenutka kada je objavljen smatra se jednim od četiri glavna romana XX veka. Rame uz rame sa Pru...
više
Novi pogled na „Čoveka bez osobina“
05.12.2017.
Roman ideja je mrtav. Naravno, nikad ne čitamo umrlice. To je bila jedna od onih smrti koje se prećutkuju, smrti o kojima se ne piše u novinama.
Ozbiljne ideje su nekad davale dostojanstvo knjigama...
više
„Čovek bez osobina“ Roberta Muzila u prodaji
29.11.2017.
Jedan od najvažnijih romana nemačke književnosti, „Čovek bez osobina“ Roberta Muzila, našao se u Laguninoj ediciji „Klasici svetske književnosti“. Po oceni knjiiževnih kritičara, ovo je ključni r...
više
Francuski akademik Andrej Makin gost 111. Laguninog književnog kluba
09.05.2024.
Nova tribina Laguninog književnog kluba biće održana u petak, 10. maja. Specijalni gost našeg druženja biće ugledni svetski pisac i francuski akademik Andrej Makin koji će od 17 sati potpisivati svoje...
više
10 najneobičnijih biblioteka iz celog sveta [video]
09.05.2024.
Prema rečima Stivena Kinga, knjige su jedinstvena prenosiva magija. One moraju negde biti smeštene, a zgrade koje su stvorene za njihovo skladištenje mogu biti podjednako magične kao i one same. Posto...
više
„Neka ljubav vlada“: Prvi memoari otkrivaju čistu zrelost slavnog muzičara
09.05.2024.
Nije iznenađenje što je roker Leni Kravic svoje memoare „Neka ljubav vlada“ posvetio svojoj majci, glumici Roksi Roker. Najpoznatija po ulozi u „Džefersonovima“, Roksi predstavlja temelj oko kog je Le...
više
Prikaz „Papirne palate“ Mirande Kauli Heler: „Velike male laži“ u stilu Džona Čivera
09.05.2024.
El Bišop, narator dugo najavljivanog debitantskog ostvarenja Mirande Kauli Heler, na prvu loptu ne ostavlja baš lep utisak. U trenutku kada je upoznajemo nalazi se u porodičnoj vikendici na Kejp Kodu ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.