Marko

Vilijam Fokner je inspirisao Ljosu da napise ovo remek delo.

Lanna

Fenomenalan roman.Pun romanse,istorije,humora i misterije.Pomalo komplikovan za čitanje,zbog kompleksne strukture i sadržine,ali uživanje je zagarantovano u svakom momentu.Roman o šačici ljudi u Peruu, o njihovim životima,ljubavi,mržnji,izdajama. Pun teskobe.Pun požude.Roman o bordelu u gradu koji ji na ivici pustinje i džungle. Poetski i impresionistički.Ljosin jezik je sočan i prizeman.Uživala sam u opisima mesta,amazonskih šuma,verskih misija,rasprava među rođacima,'neozbiljnim' devojkama i užurbanoj i noćnoj Zelenoj kući.Kolika genijalnost leži u tome što je malo komplikovanija struktura neophodna za Zelenu kuću,tako autor održava pažnju od početka do kraja.Zelena kuća ne bi ni mogla da se napiše na drugi način.Ljosino pisanje kod mene stvara zavisnost,njegov svet sam napuštala samo preko svoje volje.Čitaću opet Ljosu,jer bih volela da ga shvatim malo bolje,svu njegovu kompleksnost.On je postao enigma za mene.

Sonjica

Roman je odlican.Intrigantan, dinamican , kompleksan, bas onako kako smo navikli od ovog maestralnog Peruanca. Zelena kuca je kuca uzivanja,koju nastanjuje nekadasnji duh bordela,u kome i novi gosti pletu niti razvrata,posrnuca, zivota. Prodorne reci,ostar, britak, erotican, na momente dopustivo knjizevno vulgaran, odusevice vas ovaj daroviti Nobelovac. OPASNO JE KAD RAZUM ZACUTI, kaze Ljosa.

Evgenija Anđelković*D

Radnja romana se odvija u Pijuri,pustinjskoj oblasti u peruanskom priobalju.S jedne strane imamo obespravljene urođenike,a s druge strane belog čoveka oličenog u predstavnicima vojske,crkve,vlasti...I vojsku i crkvu i političare pokreću materijalni interesi,zarada po svaku cenu.Nedostajala je zabava,dobar provod, i zato don Anselmo otvara prvu javnu kuću...U ovom se romanu prepliću tuga i nežnost,stvarnost i snovi jednog složenog,tragičnog i neobičnog sveta.Kroz celu galeriju likova možemo bolje sagledati kako izgleda život u tom udaljenom delu sveta gde cveta kriminal,gde žene nemaju maltene nikakva prava sem da rađaju decu,da idu iz ruke u ruku,da zabavljaju a ponekad i da izdržavaju muškarce…I da li se tu Zelene kuće javljaju samo da maskiraju ono loše što se dešava,da li je to samo još jedan način da se izvuku pare i profit?...Ipak,mislim da u ovom romanu Zelena kuća simbolizuje ljubav,volju i želju za životom koji je jako težak u toj dolini suza,u tom opasnom i surovom svetu...

Denis Konstantinović

U pustinji na periferiji Pijure leži Zelena kuća, mesto ogrezlo u grehu i razvratu. Moralisti su presudili: bordel, koji je ujedno i srce priče, predstavlja zlo koje po svaku cenu mora biti uništeno! Radnja romana proteže se kroz period od 40 godina, a Ljosa prikazuje društvene prilike u zemlji, smeštajući radnju priče na dva različita mesta: u džunglu i u provincijski gradić u severo zapadnom Peruu. Vojska, crkva, vlada i mnogi biznismeni eksploatišu područje sejući korupciju i licemerje. Postajemo nemi svedoci tragičnih posledica napora da se takozvani divljaci civilizuju, gde devojke, iščupane iz svog prirodnog okruženja i bačene u strani svet koji ih ne prihvata zbog rasnog porekla, završavaju u ropstvu i prostituciji. Zelena kuća je prepuna priča o lošoj sreći i reflektuje glavne odlike džungle: surovost i divljaštvo. Nameće se zaključak da su okruženje, različite životne okolnosti i situacije odlučujući faktori pri kreiranju sudbina i života ljudi, isključujući mogućnost bilo kakvog individualnog razvoja ili društvenog napretka. Svaki pokušaj pojedinca da preuzme život u svoje ruke vodi do razočaranja, pa su frustracije, otuđenost i bespomoćnost likova neminovni. Ljosa je surovo realan, on prikazuje nazadnost sopstvene zemlje i neosnovanu samouverenost crkve. U svojoj srži, ovo je roman o strasti, kao i o večnoj bitci između civilizacije i divljaštva, ali da li zaista možemo prepoznati šta je šta? U Zelenoj kući je zamagljena linija između ljubavi i požude, ambicije i pohlepe, vrline i greha, baš kao i linija između divljaka i civilizovanih. Ostaje pitanje: šta je Zelena kuća zapravo? Leglo greha i korupcije ili izvor preko potrebne nade? Na nama je da presudimo. Obavezno pročitati!