Nikolina Petronijević

Mladi oficir Đovani Drogo odlazi iz grada u svoju prvu prekomandu, u Tvrđavu Bastijani. Ni po čemu posebna, kao ostrvo okružena praznim teritorijama, stenovitim planinama na istoku i zapadu, nenastanjenom dolinom na jugu a na drugoj strani se nalazi, samo sa najviše kule Tvrđave između stenovitih planina vidljiv, uvek u nekakvoj magli, maleni trougaoni deo Tatarske pustinje, severna oblast iz koje preti neprekidna opasnost od divljih neprijatelja, ponekad vidljivih kao crne tačkice u pokretu, a mogućnost izbijanja rata opravdava postojanje ove Tvrđave na granici između surovog planinskog masiva i prostrane ravnice. I kao i ostali koji su vremenom u Tvrđavu stizali i mladi oficir Drogo odlučuje da se tu ne zadržava dugo i kao i ostali, kao magijom privučen, ostaje u njoj do kraja života, kome smisao daje ta neizvesnost i nada u mogućnost izbijanja rata, kako bi se opravdala svrha njihovog bitisanja. Metaforična priča koja bi se mogla odnositi na ljudski život generalno.

Milica

Kakva metafora za manje više svaki život! Preporuka.

Sanja Božić

Psiholoski roman koji prati skoro tri decenije vojskovanja Djovanija Droga na pomalo misticnoj i usamljenoj tvrdjavi Bastijani.Odlazeci jednog toplog septembarskog dana na svoju prvu prekomandu u tvrdjavu, Drogo i drugari sve vreme iscekuju da se desi napad Tatara iz tzv.Tatarske pustinje, sa severnog dela tvrdjave. Mala i neugledna, strateski skoro beznacajna, tvrdjava predstavlja idealno mesto gde ce dani neosetno prolaziti, bez desavanja i dolazaka neprijatelja, ali i kao mesto za preispitivanje glavnog junaka. Svim tim cekanjima i beznacajnim prolaskom zivota, roman veoma podseca na Beketov "Cekajuci Godoa". U ovom slucaju, Godo su Tatari, neko veliko desavanje koje ce Droga i kolege trgnuti iz, cini se, vekovne uspavanosti. Citaoci imaju utisak da su tvrdjava i pustinja jedan od likova u romanu. Na kraju, kada neki likovi dozive tragicnu sudbinu i neumitan, ali besmislen kraj zivota, pitamo se da li je zivot ono sto zivimo i stalno nesto ocekujemo ili ono sto usput propustamo..

Biljana Marković

Koliko nas sopstvene želje mogu ograničiti i učiniti da propustimo lepote života? Da li je moguće postati rob svojih želja i da li je dovoljno samo želeti...? Roman pun iščekivanja, pustinja i tvrđava kao savršena simbolika. Dino Bucati - pisac za poštovanje.

Marko

Sjajan roman, pogotovo ako ste kao ja u godinama i kad pogledam svoj život imam utisak kao da se nisam mnogo pomerio od početka. Kuda su otišle sve ove godine? Isto tako i glavni junak sve vreme čeka nešto i sve vreme tapka u mestu. Ostavila me je sa teškim osećanjem da sam bio previše pasivan, i sa željom da aktivnije utičem na događaje u svom životu.