Mladen Filipović

Smrt na sandalovom kocu pisca Mo Jena me je potpuno izbacio iz zone komfora – i baš zato me je oduševio. Ovo nije knjiga koju uzmeš da se „opustiš“. Naprotiv. Teška je, brutalna i na momente uznemirujuća, ali neverovatno moćna. Stil pisanja je poseban - gotovo kao neka mračna predstava u kojoj svaki lik ima svoju istinu. Dok čitaš, imaš utisak da si istovremeno svedok istorije, ali i nečega mnogo dubljeg i univerzalnog. Najviše mi se dopalo što knjiga ne pokušava da bude „lepa“, već iskrena. I baš u toj sirovosti leži njena snaga. Poneke scene su tako verno opisane, da sam zatvarao ili, kao da gledam horor film. Nije za svakoga – ali ako voliš knjige koje te pomere, nateraju da razmišljaš i ostave trag, ova knjiga je za tebe.

Citateljka

Surova i sirova istina je sadržana u ovoj knjizi. Vrhunska književnost, Nešto nesvakidašnje za čitaoca koji je navikao na evropsku kulturnu baštinu. Knjige ovog pisca su avantura u koju treba da se upuste svi oni željni novih saznanja i učenja.

Danijela Lopar

Izdržala sam da pročitam knjigu samo iz razloga što verujem da svaka knjiga do kraja donese neku poruku ili se dogodi nešto što vas dotakne. Ovo je za mene bilo mučenje. Više od 600 stranica mučenja. Sada znam zašto se kaže: „Mučiću te ko Kinezi.“ Prva knjiga ovog pisca, koju sam pročitala „Umoran od života i smrti“ mi se mnogo dopala, pa sam rešila sve njegove prevedene da pročitam, ali svaka sledeća nije ostavila utisak na mene koliko prva. Verujem da je potrebna jedna ovakva priča, da odlično oslikava komadić istorije za vreme Bokserskog ustanka krajem 19. veka u Kini, dobro je i napisana knjiga, ali detaljno opisano pripremanje drvenog koca (kuvanje u ulju sa začinima) i nabijanje osuđenika tako da mu se ne povrede odmah unutrašnji organi kako bi četiri dana umirao, gde on tako u mukama još i peva svoju poslednju opersku ariju, mi je u ovom trenutku zaista bilo previše mučno.