Evgenija Anđelković

Slonicu Halu je probudio dolutali miris afričke savane, miris njenog detinjstva, miris slobode ali i gubitaka. Taj miris ju je naterao da pobegne iz zoo vrta, da krene prema Reci kako bi se vratila na Početno mesto. Ona juri svoja sećanja i želi da njeno slonče dođe na svet u slobodi. Dezorijentisano luta Pragom i, žedna i uplašena, dolazi do Karlovog mosta koji spaja dve obale reke Vltave. Taj most nam priča priču. Za šesto godina svog postojanja je svašta video i zapamtio – ratove, dvoboje, glad, slavlja i tuge. Svakodnevno gleda tužnog klovna koji uvesaljava ljude, sluša hor koji u ranu zoru održava koncert, prati balerinu čija se karijera bliži kraju. A sad je na mostu i slonica Hala. Sve je moguće. Most i slonica su dotakli živote ljudi koji su se tu zatekli, pomogli im da reše nedoumice, donesu sudbonosne odluke i naprave životne preokrete. Svi oni su shvatili da im je potrebna ljubav, bliskost i razumevanje. Most pamti ono što se dešava na njemu a slonica ništa ne zaboravlja.

Maja Dekić

Sjajan način da nam pisac maštovito pokaže da čoveku nije prirodno da bude usamljen,da se u životu treba boriti za sreću,baš kao slonica Hala.Imati cilj,pronaći svrhu,biti u miru sa samim sobom i svojim izborima.Ne očajavati ako nam život zatvori neka vrata,jer uvek su tu druga,samo treba pažljivo osmotriti,verovati i prepustiti se. Strah je normalna pojava,znači da smo savesni i odgovorni,ali ne treba mu dozvoliti da nas sputava,da upravlja našim životom i da iz straha propuštamo prelepe stvari koje mogu da nam se dogode. Neke traume nažalost ostaju zauvek,ali bitno je znati da smo postupili ispravno. Porodica,toplina doma,osećaj da negde pripadamo,da volimo i da smo voljeni,da znamo da imamo nekog ko će uvek skočiti u reku da nas spasi,čak iako ne zna da pliva.To je smisao i nama i životinjama. Ogromna preporuka za ovo maestralno delo. Oduševiće vas Prag,Karlov most kao vođa puta i toplina koja odiše sa svake stranice.

Maja Dekić

Sjajna knjiga.