Marko Ilić

U knjige, a još više u priče Pračet Terija sam se zaljubio pre tačno 9 godina. Pročitao sam svaku koju je do sada objavila LAGUNA čak više puta, neke i dvocifreno više. Svakom svojom sledećom knjigom ovaj najbolji pisac svih vremena samo je pomerao granice svoje mašte i svaki put nam dokazao da se može bolje, smešnije, novije i urnebesnije. Ali pročitavši ovu knjigu zapitao sam se da li je stari dobri Teri možda malčice previše podigao tu granicu svoje mašte. Iako sam uživao čitajući red za redom ipak nisam imao onaj osećaj kada ne mogu da ispustim knjigu iz ruku. Znate ono kada su vam oči suve, prosto možete da čujete kapke kako škripe dok ih sklapate, toliko vam se spava da pijete kafu za kafom ali knjigu ne ispuštate iz ruku i počinje da vam se čini da ona čita vas koliko i vi nju??? E, pa, nisam imao taj osećaj dok sam čitao "Poslednji kontinent". Iako ima sve teripračetovske primese ipak priča počinje nekako da mi gubi smisao pred sam kraj kada se još, totalno nepotrebno, ubacije još nekoliko likova. Ne znam... Svakako preporučujem svim fanovima da pročitaju, a ja se nadam je ovde došlo do malog zastoja kako bi naredna knjiga bila najbolja do sada.

Miljan Aranđelović

Od najnovijeg Pračetovog romana sam ocekivao mnogo.Pre svega zbog povratka najlošijeg „ćarobnjaka“ na Disku-Rinsvinda.Moja ogromna očekivanja su se ispunila,čak štavise-ova knjiga je mnogo bolja nego sto sam očekivao. Roman „Poslednji kontinent“ prikazuje avanture Rinsvinda,koji pokusava da pobegne od,kao i uvek,sudbine,koja mu je ovaj put,ni krivom ni zaslužnom,namenila ulogu heroja.Heroja na ovom pustinjskom i sušnom kontinentu,kontinentu uvek žednog i željnog vode,piva i mitova. Rinsvind u svom epskom bežanju ka panteonu heroja,susreće nervoznog patuljka obučenog u crnu kožu i gvožđe koga,zbog njegove naprsite naravi,zovu Pobesneli,krokodila vlasnika krčme,koga zbog...pa...krokodilstva zovu Krokodil,Krokodil Drnda,pomalo muškobanjastu Petuniju-pustinjsku princezu. Pračet se poigrava sa savremenim filmskim mitovima,ali i sa drugim mitovima-nacionalnim običajima,rasnim predrasudama i sličnim mitoloskim referencama. Naravno,da sve bude unrnebesnije i pračetovskije pobrinuce se i nastavno osoblje Nevidljivog Univerziteta koje je,u potrazi za lekom kojim bi izlecili bolesnog Bibliotekara, dospelo na sam rub vremena,u osvit čovečanstva,na peščanu plažu na kojoj se prošetala i prva riba koja je htela da razmrda svoje,da izvinete na izrazu,noge.