Ivana V

Prava ljubavna priča ispunjena elemetima drame i uopšteno emotivnih momenata glavnih likova romana - Roni i Vila. Za ljubitelje ovakvih dela verovatno jedan od tipičnih i verodostojnih predstavnika žanra u skladu sa postavljenim standardima istog, pogotovo jer obuhvata i taj neki tinejdžerski period likova, istaknut kao posebno značajan. Kombinacija tužnih i srećnih momenata uz muziku kao istaknuti element zbližavanja, što na tom ljubavnom, što uopšteno na porodičnom polju. Predivna knjiga i zaista sve preporuke. ,,Roni je mrzela klavir i zaklela se da više nikad neće svirati, a ta je odluka začudila čak i neke njene najbolje prijatelje pošto je svirala gotovo otkako su je upoznali...Znala je koliko je to retka prilika, ali u poslednje vreme se pitala jesu li žrtve koje to iziskuje vredne svega toga. Na kraju krajeva, verovatno niko izuzev njenih roditelja i ne pamti njen nastup. Niti je kome stalo." Teške reči, ali nemojte da vas zavaraju za ton knjige.

Olga

,,Uglavnom je bio u stanju da sećanje potisne, ali tu i tamo, u neobičnim trenucima, navrlo bi s velikom žestinom. Slike se nikad nisu menjale ni bledele, već su bile kristalno jasne...Ovog puta, začudo, sećanja je podstakla nezgoda koja se tog dana dogodila na odbojkaškoj utakmici. Ili pre devojka s kojom se sudario. Nisu je zanimala njegova izvinjenja i, za razliku od mnogih ovdašnjih devojaka, nije pokušavala da prikrije gnev. Ali nije ključala od besa i nije cvilela. Bila je toliko staložena da je smesta shvatio da je drugačija." Nešto drugačija ljubavna priča Nikolasa Sparksa. Ovoga puta u pitanju je tinejdžerska ljubav i svi problemi ali i oni lepi trenuci koji sa njom dolaze. Sitnice koje predstavljaju neke od najlepših momenata istih. Knjiga koja izaziva talase emocija pri svakoj stranici. Možda donekle nešto obimnije delo, ali je štivo koje se brzo čita bez obzira na to. Predivna knjiga zaista, sve preporuke.

Slavica

Prelijepa knjiga! Poslednja poglavlja sam čitala u suzama! Toplo preporučujem svima...

Dragan Đorđević*

Život je čudan, zar ne? U jednom trenutku ti se čini da si sve shvatio ili napokon nešto počneš planirati, obuzme te uzbuđenje i pomisliš da znaš kuda ideš, ali tada odjednom staza skrene, putokazi se pomaknu, vetar promeni smer, sever je iznenada na jugu, zapad na istoku, a ti ...ti si izgubljen. Tako je lako izgubiti put, izgubiti smer. U životu je malo toga sigurno, ali sigurno je da moraš trpeti posledice svojih izbora i dela. Stvari, jednostavno, moraju ići svojim tokom... Izvanredna knjiga,preporuka

Evgenija Anđelković

Za Stiva Milera je muzika bila sredstvo da se udalji od stvarnosti, da pobegne u neki svoj svet bez bola. Smrtno bolestan, želeo je samo da sa decom provede nezaboravno leto, deo vremena koje mu je preostalo. A deca su ga krivila za razvod, pogotovo kćerka. Nisu znali istinu, a on nije hteo da objašnjava. To ga je koštalo višegodišnje razdvojenosti. Zato je, na kraju svog puta, želeo da se ponovo približi svojoj deci nastojeći da povrati izgubljenu prisnost. Znao je da nije pravedno što neće duže biti s njima da ih gleda kako sazrevaju, kako žive, kako se njegov život produžava u njima. Pomiren sa samim sobom i ostatkom sveta, želeo je samo da im pokaže kako ih voli više od svega, verovao je da su dovoljno pametni da donesu ispravne odluke. I uspeo je, pružio im je nezaboravno leto i pregršt trenutaka za sećanje, kad ga više ne bude...Roman pun nežnosti, topline, ljubavi-roditeljske, dečje, bratske, one prve prave, razumevanja i bola, baš kao što je i sam život...Dirljivo!