Nataša

„Ponoćna ruža“ je jedan divan, nežan, decentan i elegantan roman koji se stilski jako razlikuje od serijala i mislim da je upravo njime autorka doživela svoj literarni vrhunac. Sličnost sa Kejt Morton je ovde izuzetno uočljiva, iako je, rekla bih, Lusinda u svom izražavanju dosta jednostavnija, dok Kejt često koristi arhaične izraze kojima kiti priču, i samim tim je i zamornija. Kako se u ovom romanu obrađuju neke zaista osetljive teme, imam potrebu da napomenem da je isti potpuno lišen patetike, ali ne i saosećanja. Takođe, primećujem da nema elemenata sapunice, nadrealnog niti nekih komplikovanih zapleta - mreža tajni je iskusno ispletena, prošlost i sadašnjost umešno prepletene, a engleska ruža i indijski Holi sklopljeni u jednu savršenu celinu.

Biljana Tričković

Ponocna ruza mi je treci naslov od Lusinde Rajli (kupila sam sve njene knjige s tim sto je Skrivena devojka izasla kasnije i nju sam narucila).Odlucila sam da ih citam onako kako su nastajale ...I neznam dali je to ispravno ili nije ...osekam samo da je spisateljica rasla kako je pisala jer pocev od Kuca orhideja do Ponocne ruze I te kako ima napretka ...najvise se primecuje u delovima u kojima ima toliko nebitnih detalja koji su sve manje I manje kako knjige ide pri kraju a prica se zahuhtava.Ovo nije kritika ovo je samo moje zapazanje da je Lusinda Rajli bila izuzetan pisac ali da joj je u pocetku njenog fantasticno odeagjenog posla neko rekao da to sto radi radi odlicno I da joj ulije samopouzdanje.Nadam se da sve njeni sledeci naslovi sve bolji I bolji

Jovana

Ocaravajuca knjiga, procitala sam sve njene i ova je ostavila najjaci utisak. Tragedija je sto je svet ostao bez ovakvog pisca!

Ivana

Predivna knjiga. Uživanje. Svaka njena knjiga je odlična, posebno Izgubljena sestra (komplet).

Ivana

Smatram da je ovo najbolji roman koji je Lusinda bila napisala. Nesto neverovatno, nestvarno, carobno..... Ovakve knjige treba uvrstiti u skolsku lektiru.