Nikola Stanković*

Naučna fantastika koja i nije toliko fantastika. Jako uzbudljivo i na trenutke neodoljivo jezivo. Krajton je pravi majstor.

Petar Todosić*

Mislim da je neko rekao da je zadatak pisca naučne fantastike da upozori ljude na opasnu budućnost. Nadamo se da Krajton nije zakasnio u tome. Do sada nisam procitao knjigu koja neposrednije opisuje tako blisku budućnost, umazanu nijansama jeze i horora. Toliko je tehnološki bliska, ''verodostojna'' neposredna i mračna da je možda čak i - sadašnjost, što bi je činilo jos strašnijom. Diskutabilno je, da li ovo delo mora da spada u domen naucne fantastike, i da li je izmišljeni roman ili pravi odlomak iz nekog dnevnika. Bilo bi lepo poželeti budućem šitaocu da "uživa" uz ovu knjigu, ali ovo je roman koji uteruje strah i ispunjava užasom. Sve u ovom romanu, savremena genetika, nanotehnologija, distribuirana veštačka inteligencija.. Sve je već tu negde, oko nas.. Krajton odlično smešta radnju, i iskusno razvija priču. Neke od likova sam užasno mrzeo, što je on izgleda i nameravao. U nekim trenucima mi se činilo da čitam nekog savremenog Šerloka Holmsa. Protagonista, čovek od nauke, programer, tehničar, izuzetno inteligentan i tolerantan, proživljava pakao, a onda još jedan, pa i sledeći, držeći se noktima za ivicu litice, zadržavajući pribranost i zdrav razum, kao svoja jedina oružja, dok su osećanja užasa i zaprepašćenja vešto prenesena na čitaoca. Pravi pravi psihološki horor, bez besmislenih scena razbacanih iznutrica i nekih ružnih baba-roga, već samo konstantni urodjeni strah od gonjenja.