Dijana

Ima nešto duboko i introspektivno u ovim Konjetijevim novelama, koje, od običnog života, prave čitavu paletu čudesnih prizora jednog čoveka. Onda palete više ljudi i njihovih sudbina ,isprepliće, u dobro poznatom mestu, podnožju Monte Roze, i dobijamo pravo umetničko delo satkano od delića emocija, sećanja, akcije i suštine života. Planinski život itekako je težak, jedinstven i nije za svakoga. Nije za ljude koji su navikli na komfor i večito sunce i plaže. Planina traži večitog melanholika, sličnog sebi, da ga prigrli i da se sa njime takmiči. Zato je i duh onih koji žive u ovim predelima, poseban, kompleksan, beskrajno intrigantan, ali čvrst i bezkompromisan.

Dijana

''Reka teče samo u jednom smeru''. Tako i naizgled običan život oko Fontana Frede, u podnožju Alpa. No, život je u tolikim nijansama svog uzbudljivog putovanja i njegove simbolike, da ništa nije tako obično i ništa se ne ponavlja. Ovo je priča o dva brata, predstavljena sa dva stabla koje otac sadi, da jedno raste jako i visoko ,a drugo svojom tvrdoglavošću ostane u njegovoj senci. Koliko je samo duboka ljudska duša, kada pretrpi tolike nedaće i proživi tolike , naizgled proste, dane. Sva trojica-otac i sinovi, razbacani na tri različita puta, a u jednom kazanu alkohola iz koga nikako nisu izašli. Oca je odneo trzaj iz prošlosti, senka koja je okinula njegovu rešenost da je bilo dosta života. Sinovi su postali ono što je drveće simbolizovalo.

Goran Gavrić

Lepa knjiga, pravi sigurni klasik za preporuku. Posvećena kao svedočanstvo specifičnom alpskom planinskom svetu, montanjerosima, njihovom dijalektu i razmišljanju, tradicionalnom i teškom načinu života i uživanja u prirodi koji polako iščezavaju. Ispričano preko sudbina dvojice prijatelja i njihovog različitog porekla i destinacija. Za mladog pisca Konjeti nema praznog hoda. Rečenice su mu lucidne i estetične, čak i suptilne emocije su jasno i ranjivo opisane, inteligentne su mu opservacije unikatnih detalja u alpskoj prirodi.

Vesna B.

Ako postoji naslov koji zaslužuje beskonačan broj pozitivnih zvezdica kao nagradu za emocije koje pruža za uzvrat,ovaj naslov u potpunosti to zaslužuje. Priroda je oduvek bila utočište,mirna luka, zagrljaj kada vapaje u sebi ne možete da umirite. Za čim vape članovi porodice Gvasti?Za narušenim mirom, unapređenjem odnosa, iluzijom sreće?Kada smo u prirodi,saznajemo istinu o sebi,drugima,tražimo neuhvatljivu nit sreće.Uvek je tu za nas taj iskreni,odani prijatelj. Dovoljan je pogled oko sebe.Na sjajan način pratimo prijateljstvo Bruna i Pjetra.Dva potpuno različita dečaka,kasnije muškarca.U ovom romanu saznajemo mnogo toga: kako je to tragati za sobom, tok odrastanja, života. Pogled sa vrha planine je dokaz da smo pronašli ono po šta smo pošli,razbili sve emocionalne i fizičke barijere,postali deo kolektiva,razvili duh zajednice. Brojni citati su me ostavili bez daha.Hiljadu karaktera je malo da vam prenesem sve utiske. Upustite se u Osam planina, saznajte šta kriju među stranicama.

Evgenija Anđelković

Priča o čovekovoj povezanosti sa prirodom, njegovoj težnji da je bolje upozna, pokori i osvoji. Porodica Gvasti iz Milana svaki slobodan trenutak provodi u seocetu Grana na Alpima. Roditelji su ljubav prema planinama preneli na sina Pjetra koji je tu, na planini, upoznao vršnjaka Bruna. Dečaci u se zbližili, zajedno gazili po potocima, pretraživali napuštene kuće i istraživali divlje predele. To prijateljstvo, iskovano u mladosti, trajaće ceo život. Iako se nisu redovno viđali, uvek su se mogli osloniti na onog drugog u trenucima kad im pomoć zatreba. Život ih je odveo raznim putevima, Pjetro snima dokumentarce na Himalajima a Bruno ima porodicu, ali mu je planina važnija. Jer, planina nam ostavlja prostor i vreme za razmišljanje i traženje vlastite suštine. Svako od nas ima omiljenu visinu u planini, predeo koji liči na nas i gde se dobro osećamo. Radnja teče polako kao što se uz planinu penjemo polako, a to samo povećava užitak čitanja dok prelepi predeli promiču ispred naših očiju.