Filip Nikolić

Odlična! Od prve do zadnje strane drži pažnju. Još jedan sjajan roman.

David77

Mnogo dobra knjiga.

Olivera

Nesbeove knjige su obično neverovatne, uzbudljive, teško ih je ispustiti iz ruku. Ovo delo je izuzetak, knjiga jeste interesantna, obrađuje temu koja se retko pominje u delima, ali nije ni blizu njegovih ostalih dela. Knjiga ima mnoštvo opisa, koji po meni nisu neophodni, usporavaju radnju. U početku radnja je veoma spora, dosadna, tek posle nekih 100-200 strana radnja počinje da dobija oblik i da bude interesantna, tada je knjigu teško ispustiti iz ruku. Ne bih je baš preporučila, jer u moru trilera postoje mnogo bolji od ovog.

Goran

„Ћелија је основна јединица грађе организма.“ Тако је и породица основна јединица друштва. Какво је друштво на југу Норвешке у једном малом селу, малом краљевству? Породица Опгард је наизглед идентична свим породицама. У тако малом крају свако сваког познаје. И свако о свему зна све. Међутим да ли је слика коју имамо о неком заиста идеална, истинита... Једно нерасветљено убиство и један повратак мењају наизглед идиличну слику малог места. Идеја о подизању хотела на породичном имању и обећања која ће од свих који су део ортачког друштва начинити победнике и омогућити да се и ови људи обогате и остваре своје снове покреће лавину догађаја. Једна бивша љубав, несретан сплет догађаја под дејством алкохола, снови надања, духови прошлости, кривица и грижа савест, све ово и много тога пружа овај роман. Тајне, грижа савести, нада, вера у нове могућности, вера у људе, претње представља вртлог овог романа. Да ли је провалија у Хукену довољна да прими све грехове. Да ли мрак може све да прогута?

Evgenija Anđelković

Majstorski obrađena osetljiva tema, autor je pokazao vrhunsko poznavanje ljudske prirode i osećanja. U malom planinskom selu u kome je svako imanje kraljevstvo onih koju tu žive, uspešno se kriju tajne porodičnog nasilja – devojčice kupuju pilule za dan posle a dečaci idu skrušeno pognutih glava. Očevi napasnici žele da prestanu, nagoni su jači od njihove želje, a ako selo sazna, to će biti sramota koja se ne može preživeti. Zato svi ćute i kriju. I sami rešavaju probleme. I za odrasle i za decu porodica je uvek na prvom mestu, ispred ispravnog i pogrešnog, uvek su sami protiv svih. Zato jedan stariji brat ima dug koji će otplaćivati do kraja života jer se kao dete plašio da zaštiti mlađeg batu od oca napasnika. Vremenom su obojica ponavljali izbore i greške svojih roditelja, želeli su ono što ne mogu imati. Stariji brat je uvek tu da pomogne mlađem, čak i kad se ne slaže sa urađenim, a da bi tajne to i ostale, okolinu zatrpavaju leševima. Ukratko, morali su da urade ono što se mora.