Milutin Milošević

Odlična zbirka pripovedaka koja je lako čita. Serija malih sitnih ideja koje nam svima padnu svakodnevno na pamet, koje je Goran odlično razvio u svojoj mašti i pretočio u pitke tekstove, pune sadržaja, detalja kojima ih je nakitio. Svaka priča je potpuno drugačija. Zanimljiva za sebe. Mene su posebno dotakle tri priče. Najpre “Zbogom, moja gospo iz razigrane vode” koja je protkana muzikom Kinga Krimsona (omiljen mi je njihov prvi album). Autor odlično uklapa pesme u priču, a uz to kombinuje staroslovensku mitologiju. Zna o čemu piše, i o Golupcu i Dunavu, i o krijumčarenju arheoloških vrednosti. Slično tome, priča “Juče je bio novi dan”, koja govori o NATO bombardovanju bolnice “Dragiša Mišović” u Beogradu, za potku ima istoimenu permu grupe Džetro Tal. I to je muzika moje mladosti. Priča Katmandu počinje u kraju u kome sam odrastao, ispod Cvetkove pijace. Na osnovu njegovog opisa, ubedjen sam da smo bili komšije. Sve u svemu, veoma topla preporuka.

Evgenija Anđelković

Zbirka maštovitih priča, sa dobrim zapletima, elementima horora i fantastike, a poslednja je sasvim realistična. Svuda se vidi kritički odnos prema obrađivanim temama. Autor vešto tka neverovatne situacije, od otvaranja vremenskog portala kod Golupca gde domaćin gostoprimstvo pretvara u krvavi pir ubijajući svoje nenadane goste sa drugog sveta, , preko zombi epidemije, fudbalske zavere, sukoba dva džina - troglavog i glinenog, priče o gladi i nehumanim eksperimentima na ljudima, o preobražuju mlade Arine u kamenom vrtu u osvetnicu svog klana do sasvim realistične price o bračnom neverstvu. Najjači utisak ostavlja priča koja postavlja pitanje da li postoji razlika između ljudskog bića i njegovog androidnog dvojnika, mogu li programirane emocije prerasti u prave. Da li je to naša budućnost – da ljudi postaju sve otuđenijii i hladniji poput robota, a njihovi android dvojnici sve osećajnija bića? Nešto je pošlo po zlu – kako god bilo, od sudbine se umaći ne može…

Staša

Ako ste se ikad zapitali: "Šta je pisac hteo da kaže?" pročitajte najnoviju knjigu pripovedaka Gorana Skrobonje. Na pitanje: "Koliko ima istine, a koliko mašte prilikom stvaranja nekog dela?", dobila sam odgovor da je odnos 90% : 10% u korist istine. Pisac je vešto "ulovio" čitaoca dajući mu prostor da osmišljava početak i kraj koji bi naizgled logično opravdali junake priča u kojima su postupci aktera istih manje osudjujući, a više opravdani. Briljantno pletući paukovu mrežu oko čitaoca knjiga "Klopka" kopka od samog pogleda na korice da bivamo trajno uvučeni u nestvarno- stvarni svet Goranovih junaka. Još jedan Lagunin pun pogodak!

Maja

Savršena knjiga za sve ljubitelje horora i fantastike. Skrobonja sjajno piše. U ovih dvanaest priča saznajemo šta se desi kada se slovenska božanstva okupe u kafani kako bi pregovarali o kraju čovečanstva, kako je fudbal kriv za propast Jugoslavije... Priče su maštovite, sa odličnim zapletom. Ja sam uživala.

Ivan Begejac

Fenomenalna je književna, filmska i muzička tradicija na kojoj se Skrobonja formirao kao pisac i gradio svoj stvaralački univerzum. Već po samim naslovima priča vidi se da je autor imao želju da ispiše neku vrstu obrnutog omaža svojim uzorima. Kada kažem obrnutog, tu pre svega mislim na izneveravanje forme i žanra u odnosu na predložak koji mu je poslužio kao inspiracija za naslovljavanje i tretiranje teme. Priče su uzbudljive i dinamične, a sav jezički potencijal iskorišćen u tu svrhu.