Evgenija Anđelković*D

Svi vole da pišu o mladima,lepima,uspešnima,zaljubljenima...Svi mi želimo dug život,ali zamišljamo da ćemo zauvek ostati isti kao sada,a u stvari, promenićemo se,bićemo stari,možda bolesni i nemoćni.Ovo je roman baš o tim starima i bolesnima.Teško je kad oca,koga još iz dečjih dana smatramo jakim,odjednom zahvati demencija izazvana Alchajmerovom bolešću.Treba se suočiti s tim,razumeti,znati pomoći...Autor nam približava tu bolest,pokazuje kako najbliži mogu da reaguju i kako mogu pomoći nekome ko sve zaboravlja, nekome za koga ne postoji drugi svet izvan demencije,nekome čiji se mozak poigrava sa stvarnošću i sa fikcijom.Alchajmer često razara veze,u ovom slučaju je ujedinio obitelj u borbi da otac živi relativno mirno i spokojno.Između autora i njegovog oca se rađa neko novo prijateljstvo preko ponovnog upoznavanja i delenja uspomena.Rodila se empatija,razumevanje,saosećanje..Potresna i ganutljiva priča sa jasno izraženom porukom da se i u bolesti može sačuvati ljudsko dostojanstvo.

NATA

Dirljiva i mudra knjiga o autorovom ocu koji boluje od Alchajmerove bolesti. Miran i nežan portret očinske figure i autorovog odnosa prema ocu dok bolest svakodnevno uzima delove njegove prošlosti kao i prema mirenju duše sa smrću. Ton romana je vrlo stvaran ali istovremeno ispunjen ljubavlju i poštovanjem. Predivna priča, tako malo stranica a tako mnogo veličanstvenih trenutaka i neprocenjive mudrosti koja će vam istopiti srce, za očeve, za sinove za porodice.