marija

Knjiga mi se nije dopala. Zapravo, ideja tu i tamo, ali glavna junakinja mi je potpuno ostala nejasna. Cilj i jeste da se ona predstavi kao komplikovana, ali je za moj ukus prekomlikovana, infantilna i uopste nije pokupila moje simpatije. Nekako je sve nedoreceno, taj njen odnos sa majkom nije adekvatno predstavljen, te mi se preklapaju utisci. Umesto da mi junakinja ostavi utisak elegantno lakomislene, delovala mi je bezobrazno lakomislena. Slaba, bez karaktera... Sve u svemu, ideja je dobra, ali mislim da je autorka traljavo odradila posao. U svakoj knjizi se trudim da nadjem nesto upecatljivo, ali ova mi je ostavila bas mlak utisak.

Evgenija Anđelković*D

Knjiga se čita u dahu. Kratak, intenzivan roman, pisan odličnim stilom, pun odmerenog humora u najobičnijim životnim situacijama. Univerzalna tema - gubitak majke. Blanka je majku i obožavala i mrzela, bila je to njena prva ljubav i najčvršći oslonac, vezivao ih je složen odnos. Smena kratkih i dugačkih rečenica dočarava konfuzan tok razmišljanja glavne junakinje, njen unutrašnji dijalog sa samom sobom, preispitivanje vlastitih osećanja, odluka i odnosa s majkom. Otvoreno razmišlja o svemu pa saznajemo brojne obiteljske i ljubavne tajne, nikoga ne štedi, nesputano razmišlja o seksu koji joj daje utehu i volju za životom. Usamljena je iako ima dva bivša muža, oženjenog ljubavnika s kojim raskida i jednog potencijalnog. Nedostaje joj siigurnost, oslonac, rame za plakanje. Na odmoru sređuje svoje misli i osećaje, rane polako zaceljuju, počinje da otkriva kako nastaviti dalje. Svet više nije tako blistav kad majke nema, ali iako sve prolazi, oni koje volimo nikad ne nestanu bez traga.

T. Aleksandar

Dotakla me je apsolutna iskrenost ovog malog, sjajnog bisera, napisanog sa mnogo krasnih rečenica, vredi ih zauvek zapamtiti, iščitavati iznova i proslediti drugima. Pisana je mirnim i vidno pažljivim stilom, ovo je knjiga koja dolazi iz rane, čini mi se o nekome ko želi da izbaci iz sebe sve što ga snažno grize unutra. Mnogi ljudi u teškim trenucima uvek zapišu nešto, ali ono što je zaista teško, jeste podeliti to sa drugima, to bi bilo kao ogoleti sebe do kraja. I autorka je to uspela podelivši sa nama svoje misli. Ali ona takođe govori i o tome kako sa pomirenjem i razumevanjem prihvatiti stvarnost. Ovaj kratki roman pročitao sam u jednom danu i za kratko vreme, ali kada završite, svesni ste da će ostati dugo sa vama. Ja sam bar siguran da hoće.

Zorica

sjajan prikaz mami da kupite i u dahu procitate knjigu i izvucete nesto, sto lici na vas. Ja sam se nasla u ovih par recenica...hvala..