natalija

ovaj covek je gorostas srpske knjizevnosti!

Zdravko Todorović

Ko još nije "otkrio" Basaru i njegovu prozu, pod hitno da to učini, evo upravo ovim štivom. Putešestvije junaka po Beču i Parizu, nebuloznost istorijata porodice Nastasijević pa sve do sumanutog objašnjenja poezije B.Radičevića od strane Kangrge (uz moje grohotno hihotanje čitajući), kao i ostalih piščevih predstavljanja tog vremena i njegovih aktera - uz sve to, naša sadašnjost nas manje boli...

Evgenija Anđelković

Neverovatan roman. Patriotizam u ZOO vrtu Frankfurta na Majni u kome rade Nastasijević i Maslać kao hranitelji majmuna. Razgovaraju o neobičnoj porodici Nastasijevića. O tetka Jeleni koja je doživela 98 godina, ispratila dve kraljevine, četiri predratne monarhije, dve socijalističke Jugoslavije, SRJ, SCG...tetka – bengalski tigar od žene, toliko jaka da sruši komunizam. O ocu Miroslavu koji je prešao na islam i postao Sulejman. O dedi Velizaru koji je spasao Tita. O Kangrgi kao simbolu nečeg postojanog. Autor ne preza da otvoreno piše o Andriću, Krleži, pesniku Tadiću, Titu...Ovaj roman je priča o nama, našoj državi kojoj je često vrhovni interes uništenje zemlje, o školama u kojima se predaje mržnja, o Srbiji u kojoj je grob jedina sigurna kuća, a srpska istorija je samo popis ratova i pokolja, o srpskoj politici i srpskoj laži... Autor piše duhovito, odvažno, jasno, ponegde preteruje, ali o nekim se stvarima ne može pisati bez određene doze ironije i sarkazma. Neponovljivo!!!

Tamara Sorak*

Dovoljno je reći samo - Basara. Autor je uspeo da jednim delom objedini komunističku doktrinu i jedinstvenosti i razlike "naših naroda i narodnosti", odvevši ih obe u krajnost. U frankfurtskom zoolološkom vrtu, dva srpska iseljenika radeći vode duge razgovore i žučne rasprave prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zemlje koju su napustili. Nastasijević je okrutno realan u pogledu slike sadašnje i buduće Srbije, dok svaki sudbonosni trenutak svih prošlih Srbija u 20. veku (odnosno tokom života Nastasijevićeve dugovečne tetke) objašnjava kao uslovljen delovanjem nekog od članova njegove porodice. Maslać je, s druge strane, zaslepljen svim patriotskim i kvazipatriotskim govorima, člancima i knjigama, koje je ikada čuo i pročitao, on je nesvršeni bogoslov, koji čitavo postojanje sveta vidi kao prikriveni mehanizam koji radi na uništavanju Srbije i srpstva. Ponovo dve krajnosti. Ipak, iako roman ima ovako ozbiljnu fabulu, on je dat na jedan pitak, simpatičan i duhovit način. On nam govori o izmišljenom i dubokoumnom govorniku Kangrgi, zatim o Andriću, Krleži, Titu, Branku Radičeviću, ali i o prirodi palanačkih komunista, naravi naroda, stavu jednog tolerantnog Turčina, koji i tako tolerantan smatra da je njegov narod pokraden od strane nas, porobljenih Balkanaca, stavu jedne tetke, koja se borila protiv komunizma, nepravoslavlja, islama, izdaje, vertikalnog sahranjivanja, i, jako dugo, borila se protiv smrti. Mislim da nijedan tekst ne može biti dovoljno dug da kaže sve bitno o bilo kojoj Basarinoj knjizi, jer je njegov stil tako nestalan, raspevan u svom crnilu, tako paradoksalan, tako ispunjen grotesknim prikazima pomešanim s muzejom Sigmunda Frojda i uzvišenih galerija Beča. I to tako iskreno i otvoreno da, ne može ostati nijedno nerazjašnjeno pitanje. Jedino što me je kopkalo i nakon čitanja jeste da li je Maslać zapravo onaj izmanipulisani, dobrodušni i slepo rodoljubivi deo koji svi imamo u sebi, pa i Nastasijević. U mnoštvu genijalnih citata koje sam "izvukla" iz romana, moram izdvojiti: "U Srbiji nikad niko ne umire, ali ni ne živi u pravom smislu te reči." Basara je genije i nijedna druga reč ga ne može bolje opisati.

alex

Jos jedna basarovska knjiga.Tako moze samo on da pise.Mozda i najbolja njegova knjiga posle Mongolskog bedekera.Basaru ya Nobela.