Jelena Pavić

Постоје књиге које читамо, али постоје и књиге које читају нас јер садрже све оно што бисмо најрадије прећутали и зажмурили на то. Зато "Библиотека цензора књига" није само роман о будућности, већ о нама данас. О сваком нашем пристанку на начин живота који је наметнут. Свет романа на први поглед делује уређено, чак брижно. Држава „штити“ своје грађане. Али их штити од опасности маште, од књига, од прошлости и управо у томе лежи његова највећа језa, у идеји да се човек може „поправити“ ако му се одузме способност да машта. Машта је овде болест, књиге су претња, а деца која умеју да маштају постају пацијенти. У свету у ком су књиге опасне, а машта болест, људи добровољно пристају на контролу jер је лакше не мислити, лакше је не потрудити се. Најстрашније у овој причи није систем. Најстрашније је колико му је лако да нас убеди да је у праву. Кроз цензора књига који полако почиње да чита јер му је занимање да читањем селектује књиге и одбацује их роман показује да је свака забрањена књига заправо корак ка слободи. Али та слобода има цену. И не плаћају је само они који читају, већ и они из њиховог окружења. Књига која подстиче дубока преиспитивања, огроман број питања, чита се у даху јер журите да видите куда иде наш свет. Књига која отвара могућност да знање не буде привилегијa ретких.

Ana Mačkić

Kakva knjiga! Autorka nije dala samo odu književnosti i velikim djelima već je i pokazala zašto se diktature plaše fikcije i da su zabrane većinom samo usmjerene na brisanje individualnosti. Dala je oštru kritiku politici i u današnje vrijeme kad se suočavamo sa različitim oblicima digitalne i fizičke cenzure, roman podsjeća na to šta gubimo kada dozvolimo drugima da biraju šta smijemo čitati. Automatski i biraju šta smijemo misliti.

Sanja Božić

Ako biste rado čitali nešto što nije samo priča već i upozorenje, onda je ovaj roman pravi za Vas. Stalna napetost i kontrola, cenzura i to ne samo knjiga već i misli, istina i manipulacija, koliko je zapravo lako oblikovati stvarnost ako se kontrolišu informacije, strah koji utiče na odluke i ponašanje ljudi i sloboda za koju se narod mora boriti. Već ovo navedeno dovoljno je da zaintrigira čitaoca da poželi da pročita ovaj distopijski roman. Glavni lik, cenzor, posebno je upečatljiv jer on nije loša osoba nego neko ko je vazda između poslušnosti i lične savesti. Ovaj odlični roman prikazuje koliko je opasno kada pojedinac preispituje autoritet, ali i kako se sloboda gubi postepeno, tj.kroz male ustupke koje ljudi prave iz straha ili komfora. Nateraće Vas na razmišljanje koliko, ustvari, uzimamo zdravo za gotovo slobodu mišljenja. Sloboda mišljenja nije nešto što se podrazumeva već nešto što se mora stalno braniti, čak i onda kada je to teško, neprijatno i kada se nekoliko koraka unapred pitate "kako ću ja to". Jer, put od sedam milja počinje jednim korakom,a stajanjem u mestu ništa se ne menja. Zar ne?