Branko Stevanović (1966) rođen je u Bačkoj Topoli, odrastao na Krivaji i u Sevojnu, živi na Novom Beogradu. Piše za decu i odrasle. Bio je urednik u nekoliko izdavačkih kuća i listova za decu. Bavi se i prevodilačkim radom. U periodici je prisutan od 1984, a prvu knjigu objavio je 1986. godine. Poezijom i kratkom prozom zastupljen je u antologijama, udžbenicima i lektiri za osnovnu školu. Neke od objavljenih knjiga su: Trajanja, Nikola Vrana i golubovi, Vrlo društvena igra, Upotreba deteta, Zoološka pesmarica, Priča o princu jedincu, Lepo ti kažem, Eto tako, Ovako je to bilo, Kako sam bio zec, Pozorištancije, Avanture Kraljevića Marka, Strogo poverljiva knjiga, Blago nama sa životinjama… Koautor je knjiga Urnebesna fizika i Urnebesna hemija. Priredio je knjigu izabranih pesama Ljubivoja Ršumovića Čini mi se vekovima i knjigu izabranih priča i pesama Vladimira Andrića Savršeni darmar. Sa Igorom Kolarovim priredio je tri izbora iz srpske poezije za decu: E, baš to!, Od Zmaja do beskraja i Zrenjaninski vatromet. Sa Gordanom Maletić priredio je knjigu izabranih pesama Jovana Jovanovića Zmaja Zgodno mesto. Dobitnik je brojnih priznanja u sferi književnosti za decu, među kojima su: „Dečja knjiga godine“ 52. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, Nagrada „Neven“ Prijatelja dece Srbije (dva puta – za beletristiku i za popularnu nauku), Nagrada 57. Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, Nagrada Žirija dečje kritike „Dositejevo pero“, Nagrada „Momčilo Tešić“, Nagrada „Knjaževačko zlatno runo“ za doprinos stvaralaštvu za decu i razigranom detinjstvu, Nagrada „Zlatni ključić“ 50. Festivala poezije Smederevska pesnička jesen, Povelja „Naisa“ 13. Medijana festivala dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu, Plaketa „Zlatna bulka“ 29. Međunarodnog festivala pesnika za decu u Crvenki za ukupan doprinos stvaralaštvu za decu, Nagrada „Zlatno Gašino pero“ 35. Međunarodnog festivala humora za decu u Lazarevcu, za doprinos vedrom duhu detinjstva. U časopisu Vukove zadužbine Danica za mlade je 2019. proglašen za ličnost godine, a 2021. u Republici Srpskoj proglašen je za „Princa Dječijeg carstva“ – za životno delo i doprinos dečjem stvaralaštvu.

Svetislav Paunović (1934–2014) radio je u Institutu Boris Kidrič u Vinči i Vojno-tehničkom institutu u Beogradu. Bio je asistent za predmet Teorija električnih kola na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Godine 1968. odlazi u Kanadu gde je kao asistent radio na Torontskom univerzitetu Sent Džordž i Koledžu Ranimed. Od 1971. radi u ETŠ Nikola Tesla u Beogradu. Na Višu elektrotehničku školu u Beogradu prelazi 1977. i tu ostaje do penzionisanja (2000). Od 1994. bio je šef katedre za elektroniku. Objavio je više stručnih radova iz oblasti analize i sinteze električnih kola, kao i rad Sinteza jedne specijalne klase električnih mreža sa N pristupa, koji je 1988. godine primljen od strane Srpske akademije nauke i umetnosti u Beogradu. Knjige: Osnovi elektronike (izdanje VETŠ u Beogradu, 1989); Elektronika I (pet izdanja VETŠ u Beogradu, 1996); Zbirka rešenih zadataka iz elektronike I (pet izdanja VETŠ u Beogradu, 1996); Analiza kola i signala (dva izdanja VETŠ u Beogradu, 1998); Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz analize kola i signala (dva izdanja VETŠ u Beogradu, 1999) itd. 

Igor Kolarov (1973–2017) jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Objavio je knjige za decu: Hionijine priče (pesme i priče, 2000); Agi i Ema (roman, 2002, nagrada "Politikin Zabavnik"); Priče o skoro svemu (priče, 2005, nagrada "Neven"), Kuća hiljadu maski (roman, 2006; nagrada "Politikin Zabavnik", nagrada "Sima Cucić", nagrada "Mali Princ" za najbolju dečju knjigu u regionu) i druge. Pored navedenih, dobio je i nagradu Zmajevih dečjih igara (2006) za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za mlade, kao i Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2009) za stvaralački doprinos u širenju kulture.