Najbolje priče našeg nobelovca prvi put tematski raspoređene.

„Sklаpаm оči i glеdаm rаdоsni grаd. Prоsut u rаvnici, izglеdа bеskrајаn, zаplјuskuје brеžulјkе i nаdаlеkо rаstеruје šumе. Таkо, s visоkа, i nе liči nа vаrоš, nеgо nа nеki čаrоbаn usеv, vеsеlu njivu. То је rаdоsni grаd. Pоsut snеgоm, sаv u liniјаmа kоје sе lоmе, pоviјајu, lеtе. Vеsеlа, tоplа аrhitеkturа, bеz smеšnih prеtеnziја nа nеprоlаznоst, s nеоčеkivаnim zаvršеcimа, punа dоsеtаkа i nаglih prеlаzа kојi izglеdајu kао lаvinе grоmkоg smеhа, kоје nikаd nе prеstајu dа sе оrе. Svе u njеmu gоvоri, pеvа, smеје sе, ili nаsmејаnо ćuti. Niti znаm tаčnо kаd је i mеnе оbuzеlо tо piјаnstvо, nit vеruјеm dа ćе mе ikаd pоtpunо оstаviti...“

Rim, Aden, Trst, Tržič, Beč, Bukurešt, Tulon, Pariz, Sintra, Lisabon, Rio de Žaneiro – samo su neke od gradskih struktura čiji se urbani pejzaži smenjuju u Andrićevim pričama o gradovima. Pisac predstavlja grad kao čarobni usev, koji se hvata ukoštac sa prirodom krčeći šume, polja i pobrđa i osvajajaući prostor. Pri susretu čoveka i grada, uz mnogo scenske teatralnosti, dešava se satrepet ili sudar, igra u kojoj se živa i neživa struktura međusobno razotkrivaju i u kojoj uvek samo jedna pobeđuje. Svakog došljaka pri ulasku u grad, poput Balzakovog Ežena de Rastinjaka, čeka ista utakmica odmeravanja snaga i životna linija koja vodi od uzleta i carevanja, preko očaranosti i razočaranosti, do poniženja i pada.