Nikola Stanković

Naučna fantastika koja i nije toliko fantastika. Jako uzbudljivo i na trenutke neodoljivo jezivo. Krajton je pravi majstor.

Petar Todosić

Mislim da je neko rekao da je zadatak pisca naučne fantastike da upozori ljude na opasnu budućnost. Nadamo se da Krajton nije zakasnio u tome. Do sada nisam procitao knjigu koja neposrednije opisuje tako blisku budućnost, umazanu nijansama jeze i horora. Toliko je tehnološki bliska, ''verodostojna'' neposredna i mračna da je možda čak i - sadašnjost, što bi je činilo jos strašnijom. Diskutabilno je, da li ovo delo mora da spada u domen naucne fantastike, i da li je izmišljeni roman ili pravi odlomak iz nekog dnevnika. Bilo bi lepo poželeti budućem šitaocu da "uživa" uz ovu knjigu, ali ovo je roman koji uteruje strah i ispunjava užasom. Sve u ovom romanu, savremena genetika, nanotehnologija, distribuirana veštačka inteligencija.. Sve je već tu negde, oko nas.. Krajton odlično smešta radnju, i iskusno razvija priču. Neke od likova sam užasno mrzeo, što je on izgleda i nameravao. U nekim trenucima mi se činilo da čitam nekog savremenog Šerloka Holmsa. Protagonista, čovek od nauke, programer, tehničar, izuzetno inteligentan i tolerantan, proživljava pakao, a onda još jedan, pa i sledeći, držeći se noktima za ivicu litice, zadržavajući pribranost i zdrav razum, kao svoja jedina oružja, dok su osećanja užasa i zaprepašćenja vešto prenesena na čitaoca. Pravi pravi psihološki horor, bez besmislenih scena razbacanih iznutrica i nekih ružnih baba-roga, već samo konstantni urodjeni strah od gonjenja.