Mira

"Jadnici" Viktora Igoa su kao ogromna katedrala od reči,svaka cigla je priča o grehu, praštanju i nepopravljivoj ljudskoj žeđi za pravdom. U njenim hodnicima srećemo bivšeg osuđenika koji nosi svetlost u džepu, inspektora koji juri sopstvenu senku i duše koje traže spas u svetu gde se dobrota meri kapljicama. U Jadnicima svaka suza je valuta,a svaka dobra reč revolucija u malom.Ispod teških ulica i ispod teških srca, ljudi i dalje traže izlaz iz tame.Na kraju,ne pobeđuje sila,već onaj ko ume da oprosti sebi i drugima.

Denis K.

Nekoliko puta sam pročitao Jadnike, i ne mogu, a da se ne zapitam: Šta čoveka čini pravednim – slepo poštovanje zakona ili milosrđe prema drugima? Ovo pitanje Viktor Igo majstorski osvetljava u ovoj priči o iskupljenju, nepravdi i borbi za ljudsko dostojanstvo. Saga o životu Žana Valžana je duboka studija o moralnim dilemama: da li je zakon uvek pravedan, šta znači biti dobar čovek u beščastnom svetu i da li su ljudska duša i savest važnije od društvenih pravila? Pisac u svom monumentalnom delu baca svetlo na najdublje ponore ljudske duše, istovremeno nas vodeći kroz mračne ulice društvene nepravde i svetlucave tragove nade. Ova univerzalna priča govori o iskupljenju i čovekovoj težnji da pobedi sopstvene slabosti i ograničenja sveta koji ga okružuje. Ali, ipak, na kraju nisam u potpunosti siguran da li je čovek ikada zaista slobodan ili su okovi društva nevidljivi lanci, koje će zauvek nositi na sebi?