U Izabranim delima Selimira Radulovića, u sedam tomova, sabrano je njegovih jedanaest pesničkih knjiga (prvih pet tomova), knjiga eseja (šesti tom) i knjiga razgovora s Milošem Jevtićem (sedmi tom):

Prvi tom:

• Gde Bogu se nadah (izbor iz knjiga: Poslednji dani * San o praznini * U senku ulazim, oče * Bibliografija)

Drugi tom:

• O tajni rizničara svih suza
• Snovi svetog putnika

Treći tom:

• Pod kišom suza s Patmosa
• O pastiru i kamenu sa sedam očiju

Četvrti tom:

• Senka osmog eona
• Dvanaest

Peti tom:

• O dukatu s likom starca
• U carstvu vetrova aramejskih

Šesti tom:

• Ono malo soli

Sedmi tom:

• Očevo lice knjige

U prvom tomu nahodi se izbor iz prve tri autorove pesničke knjige. U drugom, trećem, četvrtom i petom tomu nahode se po dve autorove pesničke knjige. Šesti tom je izbor iz dve knjige eseja, sedmi razgovor s našim uglednim novinarom Milošem Jevtićem.

U prvom tomu date su, kao prilog, biografija i bibliografija pesnika, u sedmom izbor iz kritike o književnom delu Selimira Radulovića. Svaki od prvih pet (pesničkih) tomova sadrži Registar imena i pojmova, koje je sačinio teolog i bibliotekar Stanimir Jakšić.

U najnovijoj duhovnoj obnovi srpskog pesništva Selimiru Raduloviću pripada posebno mesto. Saglasno tome, akademik Matija Bećković veli da je on, svojim pesništvom, overio da Velika knjiga, kod Srba i u srpskom pesništvu, ima isti značaj kao kod drugih naroda. Episkop bački i novosadski dr Irinej ovog pesnika imenuje kao jedinog, u srpskom pesništvu, koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, no što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog, smatrajući ga za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literaturemeđu pesnicima (i piscima uopšte). Ivan Negrišorac, jedan od najuglednijih savremenih srpskih pesnika i kritičara, navodi da je Selimir Radulović, na stazi izrazito hrišćanskog pevanja i mišljenja, nesumnjivo najtvrđe uporište, u kojem se hrišćanska molitva dodiruje i spaja s pesničkom rečju.