Aleksandra

Ono što ovu knjigu čini posebno bliskom i modernom (i više od jednog veka nakon nastanka) jeste to što nas Tagore ne uči ni veri ni filozofiji već saosećanju. On ne propoveda, već pita. Njegove pesme ne nude rešenja, nego pozivaju da sami pronađemo svoj unutrašnji vrt. Taj vrt, u kome raste i tuga i radost, zapravo je prostor u nama, to je ono mesto gde prestajemo da tražimo savršenstvo i počinjemo da osećamo život u njegovoj potpunosti. „Gradinar“ je zbog svega toga knjiga koja se ne zaboravlja lako. Kada se poslednji stih završi, nešto od pesnikove tišine nastani se u nama. Ona nas podseća da ljubav nije samo strast, već i sposobnost da razumemo, da pustimo, da čekamo. U svetu koji je prepun buke, poezija Tagorea deluje kao šapat, onaj koji menja način na koji slušamo sebe i druge. "Oči su mu tužne i unose tugu u srce moje. Ne kaže šta misli; Samo dolazi i odlazi..."

Biljana

Prvi upečatljiv utisak je da su ženski likovi u ovom izdanju ilustrovani kao izrazito evropskog tipa i bele puti.. modernog izraza lica prisutnog na evropskim i američkim reklamama, što je u izrazitoj suprotnosti sa sadržajem ove poezije..