Sanja Mijailovic

Predsednik, lik iz ovog romana koji je napisao Nobelovac Anturijas, centralna je figura jedne južnoameričke države, a oko njega nastaju i šire se sva zla i nesreće, bujaju kao neizlečiva bolest, zahvataju sve slojeve društva, krivce i nevine ljude. On se retko pojavljuje u romanu ali je sveprisutan i svemoćan. Roman je u vidu magičnog realizma i njegova poetska proza nas uvlači u radnju. Priča je tužna, teška i depresivna. Dok skoro kao da gledamo spletke i mučenja, pitamo se dokle može da ide jedan diktator u svojoj surovosti prema sopstvenom narodu? Da li je običan građanin samo marioneta u rukama ovakvih? Ovu knjigu bolno je čitati ali ona nam otkriva ljudsku psihu na nezaboravan način, slikajući paranoičan portret koji deluje uznemirujuće na čitaoca.Verujem da će mnogi čitaoci imati velika očekivanja od ove knjige, ali je sigurno da će ta očekivanja biti čak i prevaziđena.

Sandra Kojić

Ovo je roman u kome su jednim čarobnim stilom prikazane najjezivije i najbrutalnije strane jedne diktature. Nije poznato koja zemlja je u pitanju. A i nebitno je. Kao što nije bitno ni ko je tačno diktator (pisac je rođen u doba diktature Manuela Estrade Kabrere). Bitan je jedino strah koji njegova sveprisutnost izaziva. Da je on taj koji širi laži i izmišljotine, a koje pritom predstavlja kao apsolutnu istinu. A ako bi se ko usudio da u tu "istinu" ne poveruje ili se Gospodinu Predsedniku usprotivio ili samo nesvesno napravio neki neprihvatljiv potez – jer u diktaturi "ono što nije zabranjeno je obavezno" – bio bi trenutno eliminisan na jedan od brojnih bizarnih načina. Asturijas je naizgled tako lako uspeo da objedini dva žanra – magijski realizam i diktatorski roman – i stvori zastrašujuće i genijalno remek-delo.

Nikolina Petronijevic

Južna Amerika, tlo podložno za sve vidove diktature, iznedrila je brojne književnike koji se ovom temom bave, kao što je i autor ove teške i vrlo mučne knjige, snažne satire zasnovane na ličnom iskustvu, pisane duže od 20 godina. U neimenovanoj zemlji Ustavni Predsednik Republike, samoproklamovani natčovek, oličenje brutalne tiranije, u suštini je tvorac bizarne farse od života svih stanovnika zemlje u kojoj vlada, a koju čine neuki, prosti, prljavi (kao likovi iz vremena najgorih pošasti poput kuge), sitne ulizice, retki pobunjenici kao i oni najpodliji, bliski vladaru, koji koriste činjenicu da je život čoveka najjeftinija roba. Čitanje ove knjige nije prijatno. Ali užas kojim se knjiga bavi nadjačali su virtuozni opisi, poređenja i metafore (brkovi boje muvljeg krila, odraz boje slame, traka čipke boje bledog lososa, bleda žena boje strugotine, nokti i oči boje poleđine hrastovog lišća ...) i veština pisanja na nivou jednog Nobelovca, što autor i jeste.

Goran Pretrovic

Briljantno. Likovi, događaji, scene, naracija, briljantno. Da nisam znao da je reč o Gvatemali, pomislio bih da se radi o nama. Verujem da bi po jedan primerak ovog dela trebao da bude dat našim akademicima i sudijama ustavnog suda, za početak.