Prvi američki nobelovac, pisac kratkih priča i dramaturg, Sinkler Luis rođen je 1885. godine. u Minesoti, u skromnoj porodici bez preteranih ambicija, lepih manira i onog što danas zovemo socijalnim veštinama. Mladi Luis je završio studije na Jejlu, tokom kojih je objavio svoje prve pesme i kratke skečeve u studentskom listu. Po završetku studija nizao je različite poslove u redakcijama različitih novina i često se selio. Upoznao je Džeka Londona 1910. godine, pa je i zarađivao tako što je njemu prodavao ideje za sižee romana. Prvi roman je objavio 1912. godine pod pseudonimom, a njegov prvi uspešan roman, pod naslovom Glavna ulica (1920), i dan-danas se smatra senzacijom u istoriji američkog izdavaštva dvadesetog veka jer je doživeo tiraž od dva miliona prodatih primeraka, preveden je na bezmalo sve evropske jezike, a Luis je od njega zaradio ekvivalent od pet miliona dolara. Za tim velikim uspehom usledio je roman Babit (1922) koji je satirično predstavljao američku komercijalnu kulturu, s radnjom koja se odvija u fiktivnom gradu Zenitu, koji će Luis koristiti kao jedan od bitnih lokaliteta u narednim romanima. Godine 1925. objavio je roman Doktor Martin Arousmit, koji je osvojio Pulicerovu nagradu, ali ju je Luis odbio, razočaran što tu nagradu nije dobio njegov prvi roman Glavna ulica. Doktor Martin Arousmit pretočen je u holivudski film 1931. godine, u režiji Džona Forda. I sledeći Luisov roman Elmer Gantry (1927) adaptiran je za filmsko platno, doduše tek šezdesetih, sa Bertom Lankesterom u glavnoj ulozi, koja mu je donela Oskara. Roman Dodsvort (1929) doživeo je pozorišnu adaptaciju na Brodveju 1934. godine, a već 1936. Vilijam Vajler je snimio veoma popularan film na njegovom predlošku, koji je magazin Tajm proglasio 2005. godine jednim od sto najboljih filmova snimljenih u „poslednjih osamdeset godina“. Tokom poznih dvadesetih i tridesetih godina Sinkler Luis je napisao mnogo kratkih priča za brojne časopise. Godine 1930. postao je prvi pisac iz Sjedinjenih Država ovenčan Nobelovom nagradom za književnost, koja mu je dodeljena „za njegovu energičnu i grafičku umetnost opisa i njegovu sposobnost da stvara sa duhovitošću i humorom „nove vrste likova“. Poslednji roman, pod nazivom To je ovde nemoguće napisao je 1935. i u njemu opisao uspon na vlast fašistčki nastrojenog predsednika SAD, zbog čega je ovaj siže doživeo novi talas interesovanja čitalaca od 2010. godine naovamo. Pa ipak, i pored velike popularnosti za života, kao jedan od pisaca „izgubljene generacije“, za današnje čitaoce ostao je u senci Vilijama Foknera, Skota Ficdžeralda i Ernesta Hemingveja, što iz današnje perspektive deluje nepravedno. Sinkler Luis je u širokom literarnom zamahu prilično otvoreno i objektivno prikazivao Ameriku i odnos Amerikanaca prema Evropi. Stoga je roman Dodsvort sjajan primer upravo tih njegovih stremljenja u prikazivanju kulturološke razlike sa uglađenom tolerancijom za običaje Starog i Novog kontinenta. Pa ipak, ono što možda ostavlja najjači utisak na čitaoca u ovom romanu jeste Luisovo istančano poznavanje ljudske prirode, grandioznih i sitnih stremljenja naše duše, kao i fantastičan prikaz (sloma) braka. Sve ove teme, uprkos tome što nas od trenutka nastanka ovog romana deli skoro čitav vek, nisu izgubile nimalo od svoje aktuelnosti. U poslednjim godinama života Luis je veći deo vremena proveo u inostranstvu. Njegova reputacija je postepeno opadala nakon 1930. Njegova dva braka (prvi sa Grejs Livingston Heger, urednicom Voga, drugi sa političkom kolumnistkinjom Doroti Tompson) završila su se razvodom. Luis je umro u Rimu od uznapredovalog alkoholizma, 10. januara 1951. godine. Njegov poslednji roman World So Wide (1951) objavljen je posthumno.