011 priča „Srpski Džon Fante.“ – Momčilo Petrović, književnik Beograd ima jednog Pobednika, a gubitnika je mnogo. Ima ih na svim tačkama grada, posađeni su i nasađeni svuda. Oni su junaci priča Branislava Bjelice, nikako junaci ili znamenite ličnosti Beograda. Neki od njih praktično nikada nisu ni mrdali iz svog kraja. Tu su, kod lokalne samoposluge, gde loču pivo i bave se politikom. Za razliku od „lokalnih političara“, taksista Šone zuji po svim ulicama, zna svaku rupu na beogradskom asfaltu. Frizerka Ceca ne zuji baš toliko, ali je kao i Šoneta svi u gradu nerviraju. Najviše zato što su seljaci. Učiteljica Sneža neobična je Beograđanka, za nju su svi mladi divni – dok ne odrastu u mrzovoljne Beograđane. S druge strane, Duško Ciganin „sa Kalenić“ nije se mnogo školovao („pa, znaš kako, bato, nisu se Cigani mnogo školovali ni kad sam ja išo u školu“), ali je veći Beograđanin od svih Beograđana – osma generacija, malo li je? Bjelica je sabrao u svojoj knjizi obične i neprimetne stanovnike naše prestonice, ali nepokolebljive u svom neslavnom postojanju. Beograd je njihov, iako nemaju nikakve ambicije da ga osvoje... Osim šnajderke Ivane, sada već u poodmaklim godinama, koja ima samo jednu želju: da se popne na čuveni balkon Gradske skupštine, tamo gde se penju pobednici, i svima pokaže srednji prst. „Bane Bjelica me je učio književnosti, u ovoj knjizi sjajno se poigrao rečima i neobično opisao živote običnih ljudi.“ – Simonida Milojković, književnica „Autor ove knjige je najpozitivniji ludak koga sam ja u svom životu sreo u Beogradu!“ – Aca Seltik, muzičar