Mile Bogdanović
Ovaj Trbosek se razlikuje od klasične predstave o ovom još uvek anonimnom kasapinu sa kraja 19 veka.Knjiga je vrlo interesantna čak i da nije u pitanju stvarna biografija već plod mašte nekog anonimnog pisca ova knjiga predstavlja mozda prvi i ujedno i najinteresatniji pogled na ovog sada već mitskog ubicu,preporučujem.
Bojan
Ne znam ko je Džejms Viloubi Karnak,ali sam poprilično siguran da je u pitanju sam DŽ.T. Prvi susret sa trbsekom na filmu,imao sam 1989 kada sa pojavila ona ekranizacija sa Majklom kejnom iz 1988 na stogodišnjicu mita o njemu.Priča o kraljveskoj zaveri,a odmah potom i "Ubistvo po dekretu"-po priči Stivena Najta "Konačno Rešenje" pre mesec dana saznao sam za ovu knjigu,i kod svog akvizitera je poručio.Ne mogu da opišem kakva me je jeza hvatala još od samog početka te famozne biografije.U pitanju je ludak kakav bi mogao i počiniti te gnusne zločine i još se morbidno sprdati sa svojim čitaocima.Na pola knjige sam napravio pauzu,u onom delu kad je pomračenog uma hteo da zakolje svoju "verenicu" i otišao nakon toga u tom stanju u svoju staru kuću i ugledao siluetu svog mrtvog oca koji je zaklao njegovu majku nekih 10 godina ranije.To je bilo previše.Nastaviću čim dođem sebi od strave koju nisam nikad dotad video nigde.Ne čitajte ovo ako imate slab stomak!!!
Dragan Markovski
Džejms Karnak, još jedan u nizu potencijalnih Trboseka, naročito interesantan, jer je malo toga o njemu poznato. Čak i da je proizvod mašte, moram priznati da je roman veoma inteligentno napisan i zamišljen. Provere zvaničnih dokumenata i spiskova stanovništva iz tog vremena nisu urodile plodom, nema ni jednog verodostojnog dokumenta, koji bi potvrdio njegovo postojanje. Stručnjaci dovode u pitanje opise zločina, ali ja ipak ovo delo smatram interesantnim. Brojna dela posvećena Džeku Trboseku nastala su u vreme kada se previše pažnje nije posvećivalo psihologiji koja stoji iza zločinca i njegovih zlodela i njeno tumačenje je bilo krajnje oskudno. Pisci su uglavnom za monstruozna dela krivili ludilo, eliminišući mogućnost nekog drugog motiva. Karnak to ne radi. Ovaj dokument predstavlja pravi, retki primer priče napisane iz ugla negativca - ozloglašenog Trboseka. Šta više, priča pruža motiv za izvršenje gnusnih zločina, a to je jednostavno zadovoljstvo i želja za ubijanjem. I baš zbog toga, bez obzira da li je Karnakova autobiografija autentična ili ne, ona ima težinu i zauzeće, sasvim sigurno, zasluženo mesto među ostalim delima posvećenih ovom misterioznom i nadasve surovom ubici.
Evgenija Anđelković
Mora da je znao da ga se mnogi boje,da ga osuđuju, ali i da ih kopka kako i zašto je uradio te grozote.Zato je ostavio beleške koje su preko posrednika stigle do nas. Te beleške je napisao ili on sam,Džejms Karnak mu je ime,ili neko drugi u njegovo ime,a možda se neko treći poigrao sa svima nama... U svakom slučaju,pred nama je roman u formi pronađenog rukopisa,gomila urednih beležaka pisanih godinama.Samo pominjanje njegovog imena je bilo dovoljno da izazove strah i drhtavicu,strahopoštovanje pred nepoznatim i opasnim. U očima ljudi bio je tajanstven i čudan, efikasan i nevidljiv, bio je kao neka avet,kao neko natprirodno biće. Zato je svojom autobiografijom hteo pokazati da nije sve kako izgleda, da sve ima svoj razlog,da je on u suštini normalan čovek, a ne manijak... Bio je sin lekara,i sam je studirao medicinu, ali nije završio. Od detinjstva je bio opčinjen noževima i krvlju. A šta drugo očekivati od nekoga ko potiče iz stare loze dželata i mučitelja? Preci su mu se generacijama unatrag bavili svakodnevnim ubijanjem i kasapljenjem drugih ljudskih bića,ubijali su sa dozvolom i za to bili nagrađivani...Sam Karnak nije hteo namerno da ubija,gonila ga je neka nevidljiva sila,to mu je bila Sudbina, unapred iscrtan put, bio je predodređen da upozna uzbuđenja koja običan čovek nikad neće upoznati,ili kako sam kaže "...bio sam samo igračka Sudbine, instrument u nekom planu Usuda..." Od avgusta do novembra 1888.godine, u Vajtčepelu u Londonu je divljački ubijeno šest ženskih osoba pod tajanstvenim okolnostima. Trudio se da izabere osobe koje neće nikome nedostajati-prostitutke... Da li Džejms Karnak stvarno bio Džek Trbosek? Da li je počinilac stvarno bio hirurg?I da li je kasapljenje žrtava stvarno rađeno na ulici,da li je za to bilo vremena, ili možda kasnije u mrtvačnici? U blizini mesta ubistva su dokovi, pa je ubica možda bio neki pomorac, mornar ili trgovac, neko ko bi se posle zločina mogao brzo udaljiti. Pominje se i princ Albert Viktor kao mogući počinilac, pa kraljevski lekar i hirurg ser Vilijam Gal, inspektor koji je istraživao slučaj Frederik Aberlajn, umetnik Volter Sikert... Dosta osumnjičenih a počinilac nije pronađen... Džek Trbosek je serijski ubica sa relativno malim brojem žrtava.Zastrašujuća je svirepost koju ispoljava na žrtvama (zaklane,rasporene,unutrašnji organi povađeni).Spretnost je zadivljujuća, kao i brzina kojom je nestajao.S druge strane, nesposobnost policije da ga pronađe i uhvati,povećavala je zebnju kod stanovništva. A najbitnije,ta ubistva su zaslužna za uspon i popularizaciju štampe, naročito one žute. I tada, i danas, nasilje ili senzacije ma koje vrste, vrlo uspešno prodaju novine... Da li ćemo ikad saznati ko je stvarno bio Džek Trbosek?
