Psiholasta

"Ana Karenjina" je stvarno poseban roman koji bi svakom preporučila. Tolstoj ima neverovatno umeće da čitalac doživi na potpuno realističan način kako romantičnost između Ane i Vronskog koja posle postaje tragedija tako i statičnost i dosadu seoskih poslova. Dakle, sve ono što prestavlja život! Moj savet prilikom čitanja je da se ne odustaje ukoliko dolazi do pada koncentracije. Potrebno je biti strpljiv i pružati šansu svim likovoma i događajima iz romana. Čak i košenju trave! Čula sam da neko savetuje preskakanje tih delova ali ja se ne bih sa time složila. Da biste u potpunosti doživeli lepotu ruskog realizma (i to još Lava Tolstoja) potrebno je maksimalno prepustiti se delu, od početku do kraja. A književni realizam je nešto posebno jer kroz njega čitajući doživljavate život likova u pravom svislu te reči. A to je posebno iskustvo!

Olivera

Pravo vreme za čitanje klasika ruske književnosti... Dok napolju padaju krupne snežne pahulje, u toploj fotelji, sa knjigom Ana Karenjina i mirišnim čajem, ugođaj je potpun. Pročitati Anu Karenjinu po drugi put trebalo bi biti obavezno za svakog ljubitelja knjiga. Njena borba između ljubavi prema muškarcu rastrgnuta između porodice i osećaja krivice, stida i "straha od nemorala" koja se proteže kroz ceo roman mislim da u svakoj ženi budi jedno neopisivo razumevanje i podršku. Roman koji svakoj ženi prija i oslobađa je društvenih surovih normi koje su i danas teške. Tolstoj je uspeo u jednom da ga nadžive njegovi likovi, da se pamte i osećaju više od njega samog. Tolstojev talenat je neprocenjivo blago svetske književnosti. Za ljubav se treba boriti, ljubav treba živeti, uskalditi ljubav prema deci i partneru, uzdignuti je do one tako željene slobode. Jer samo tada može opstati baš kao i sam život.

Ena Katica

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je  na svoj način” – Ovom rečenicom Tolstoj počinje roman i time šalje poruku da iako je opšte prihvaćeno mišljenje da je svako tvorac svoje  sreće, uprkos našem trudu i zalaganju ona je ipak dar Neba! Ana Karenjina, pre svega, govori o dve parelene ljubavne priče: strasne, nesrećne i  destruktivne ljubavi između Ane Karenjine i grofa Vronskog i stabilne ljubavi između Ljevina i Kiti. Takođe, obrađuje ne samo brak i porodicu već i ekonomske i društvene odnose u tadašnjoj Rusiji.tadašnje Rusije Skoro sve scene se odvijaju u jako luksuznim enterijerima, što ukazuje na samu izolovanost visokog društva. Ana Karenjina je, šarmantna, obrazovana žena, dobra majka i supruga i uživa ugled u društvu.  Svi su je smatrali za izuzetnu ženu, a u očima Vronskog, ona je veoma lepa, graciozna, elegantna, lice joj je milo, umiljata, sa divnim osmehom na licu.Klasik u kojem će svi uživati!

Mina

Ana Karenjina mi je nekako promakla sve do sada. U školi smo čitali Rat i mir, a kako sam gledala film nisam imala želju da pročitam knjigu. Nakon čitanja romana, znam da je definitivno klasik sa razlogom. I drago mi je što sam sada prvi put čitala. Imam utisak da bi mi sa 17 godina ovaj roman bio naporan, i da ne bih imala razumevanje za likove. I dalje ne odobravam sve njene odluke, ali definitivno ih razumem. Mislim da će ovaj roman i teme koje obrađuje uvek biti aktuelan.

Snežana

Kada izgovorimo sintagmu „klasici svetske književnosti“, asocijativno nam u glavi iskrsavaju četiri dela: „Ana Karenjina“, „Rat i mir“, „Zločin i kazna“ i „Braća Karamazovi“. Smatram da sva četiri treba pročitati radi sopstvene opšte kulture, a zahtevaju i ponovno čitanje u poznijim godinama, kada više ne predstavljaju obaveznu lektiru. Čitam ponovo „Anu Karenjinu“ i sada mi govori mnogo više o ljudskoj prirodi, bračnim vezama i životu uopšte, nego onda kada sam je kao školsku lektiru čitala sa 17 godina. Ovo su dela neprolazne vrednosti, mudrosti i lepote. Iznova se uverite.