Savršenstvo vatre jedinstvena je zbirka Antićeve poezije: čini je, u stvari, samo jedna pesma. Kao što je vatra jedan od praelemenata od kojih je načinjen svet, tako je i pesma pragovor iz kojeg je iznikao i sam jezik. U pozno doba, prodornije nego ikad, pesnik traga za korenima reči, drevnim jezikom i zaboravljenim značenjima kojima će objasniti sebe, svet i svoje mesto u njemu. Granajući metafore drveta i mahovine pokušava da dokuči prirodu postojanja i prolaznosti, večnog i propadljivog, uzvišenog i niskog... Ne pronalazeći konačne odgovore, ostaje da lebdi pred spoznajom sopstvene iščašenosti iz života i neuklopivosti u granicama opipljivog sveta.

Monumentalna pesma, knjiga mudrosti, ironije, gorčine i samospoznaje. Lirika koja isijava tamnu svetlost metafora izniklih iz sudbinskog razgovora koji pesnik vodi sa samim sobom.

Vrhunac Antićeve misaone poezije.