Teodor Drajzer (1871–1945) je bio prvi značajan američki pisac koji je potekao od useljenika u XIX veku, za razliku od onih iz XVII i XVIII. Rođen u Terehotu (Terre Haute), u državi Indijana, kao deveto od desetoro dece koja su ostala u životu. Otac im je bio Nemac, katolik, koji je došao u Ameriku da bi izbegao vojnu obavezu, a majka menonitkinja češkog porekla iz Pensilvanije. Za vreme Drajzerovog detinjstva i mladosti porodica je bila siromašna, a otac je tiranisao svoju decu, pa je to iskustvo bila dominantna tema njegovih romana, a nevolje njegove braće i sestara tokom odrastanja dali su mu dodatni materijal za građenje junaka. Srednju školu i studije pohađao je u Indijani. Bavio se raznim sitnim poslovima, kao i mnogi drugi dečaci, u Indijani i Čikagu, gde se porodica preselila kad mu je bilo šesnaest godina. Karijeru je započeo kao novinar u Čikagu 1892, a u Njujork je stigao 1894. gde je radio za nekoliko novinskih redakcija. Na prvom romanu Sestra Keri počinje da radi 1899, a kada je objavljen, 1900. godine, ali je bio bolje primljen u Engleskoj nego u Americi. U narednih deset godina s uspehom je uređivao ženske časopise, i objavio je trilogiju o američkom tajkunu, čiji je poslednji tom izdavač povukao iz prodaje prisiljen pretnjom Njujorškog društva za suzbijanje poroka, koje je usmerilo na Drajzera svoj prvi napad protiv smelih i originalnih knjiga. Uprkos mnogobrojnim neprijateljskim kritikama i neodobravanju javnosti, Drajzer se ustoličio kao značajan američki romanopisac. Godine 1925. objavio je Američku tragediju, svoje remek-delo zasnovano na stvarnom događaju, koje mu je donelo veliki uspeh. Nakon velike depresije krajem tridesetih godina, i putovanja u Sovjetski Savez, Drajzer se posvećuje društvenom angažmanu i sve manje piše. Godine 1930. bio je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je ona pripala Sinkleru Luisu. Pa ipak, ostvario je značajan uticaj na naredne generacije pisaca.