Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, rođen je 16. februara 1873. godine u selu Ovsište kod Kragujevca u porodici seoskog učitelja. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika i kljiževnosti radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Nije znao strane jezike, pa je svetske klasike znao iz srpskih prevoda, a zna se da je najviše cenio Gogolja. Zbog političkih uverenja, stalno je otpuštan iz službe, premeštan iz mesta u mesto i završio je kao korektor državne štamparije. Pripadao je boemskom krugu Milovana Glišića i Janka Veselinovića. Duboko razočaran time što se malo toga promenilo nakon pada režima kralja Aleksandra Obrenovića, živeo je usamljen i napušten. Umro je u od tuberkuloze 4. avgusta 1908. u Beogradu. Njegove preostale rukopise, kao i slikarska dela, uništili su Austrijanci za vreme Prvog svetskog rata. Najpoznatija dela su mu „Stradija“, „Danga“, „Vođa“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“…