Žorž Simenon
Žorž Simenon je belgijski književnik koji piše na francuskom jeziku, rođen u Liježu 1903. godine. Vrlo rano odlučuje da se bavi pisanjem. Sa šesnaest godina postaje novinar u Gazet de Lijež, gde je u prvo vreme zadužen za najrazličitije događaje, a kasnije za duhovite komentare o gradskim glasinama. Njegov prvi roman, objavljen pod pseudonimom Žorž Sim, izlazi 1921: Most na Mezi, kratak duhoviti roman o životu u Liježu. Zajedno sa suprugom, slikarkom Režinom Ranšon, seli se 1922. u Pariz, gde uči zanat tako što piše priče i romane-feljtone svih žanrova: policijske, erotske, melodramatske itd. Između 1923. i 1933. objavljuje gotovo dve stotine romana, preko hiljadu priča i veliki broj članaka.
Godine 1929. Simenon piše svog prvog Megrea – Zagonetni Letonac – koga je izdavačka kuća Fajar objavila 1931. Komesar Megre ubrzo postaje veoma popularan lik. Simenon će napisati ukupno sedamdeset dve Megreove pustolovine (kao i nekoliko zbirki priča), od kojih je poslednja – Megre i gospodin Šarl – objavljena 1972. godine.
Ubrzo posle Zagonetnog Letonca Simenon počinje da piše ono što će nazvati svojim „pravim“ ili „teškim romanima“: više od sto deset naslova, od Alzaskog pansiona, objavljenog 1931, do Nevinih iz 1972, preko njegovih najpoznatijih dela: Kuća na kanalu (1933), Čovek koji je posmatrao vozove (1938), Gradonačelnik Vernea (1939), Neznanci u kući (1940), Tri sobe na Menhetnu (1946), Pismo mom sudiji (1947), Sneg je bio prljav (1948), Zvona Bisetra (1963) itd. Uporedo sa plodnom spisateljskom aktivnošću, mnogo putuje, seli se iz Pariza i nastanjuje u Šarantu, a za vreme Drugog svetskog rata u Vandeji. Godine 1945. odlazi iz Evrope u Sjedinjene Američke Države, gde će živeti deset godina; ženi se Denizom Uime. Vraća se u Francusku, a zatim konačno nastanjuje u Švajcarskoj. Godine 1972. odlučuje da prestane da piše. Opremljen magnetofonom, baca se na svoja dvadeset dva Diktata, a onda, posle samoubistva ćerke Mari-Žo, piše ogromne Intimne memoare (1981).
Simenon je umro u Lozani 1989. godine. Mnogi njegovi romani adaptirani su za film i televiziju.
Godine 1929. Simenon piše svog prvog Megrea – Zagonetni Letonac – koga je izdavačka kuća Fajar objavila 1931. Komesar Megre ubrzo postaje veoma popularan lik. Simenon će napisati ukupno sedamdeset dve Megreove pustolovine (kao i nekoliko zbirki priča), od kojih je poslednja – Megre i gospodin Šarl – objavljena 1972. godine.
Ubrzo posle Zagonetnog Letonca Simenon počinje da piše ono što će nazvati svojim „pravim“ ili „teškim romanima“: više od sto deset naslova, od Alzaskog pansiona, objavljenog 1931, do Nevinih iz 1972, preko njegovih najpoznatijih dela: Kuća na kanalu (1933), Čovek koji je posmatrao vozove (1938), Gradonačelnik Vernea (1939), Neznanci u kući (1940), Tri sobe na Menhetnu (1946), Pismo mom sudiji (1947), Sneg je bio prljav (1948), Zvona Bisetra (1963) itd. Uporedo sa plodnom spisateljskom aktivnošću, mnogo putuje, seli se iz Pariza i nastanjuje u Šarantu, a za vreme Drugog svetskog rata u Vandeji. Godine 1945. odlazi iz Evrope u Sjedinjene Američke Države, gde će živeti deset godina; ženi se Denizom Uime. Vraća se u Francusku, a zatim konačno nastanjuje u Švajcarskoj. Godine 1972. odlučuje da prestane da piše. Opremljen magnetofonom, baca se na svoja dvadeset dva Diktata, a onda, posle samoubistva ćerke Mari-Žo, piše ogromne Intimne memoare (1981).
Simenon je umro u Lozani 1989. godine. Mnogi njegovi romani adaptirani su za film i televiziju.
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.