Aleksandar Dima Otac (1802–1870) bio je detence od četiri godine kada je izgubio oca, generala mešovitog porekla i živopisne sudbine. Prve korake u umetnosti načinio je u ranim dvadesetim, kada je počeo da se okušava u pisanju vodvilji i melodrama. Paralelno sa tim, bio je sekretar Vojvode od Orleana, koji je 1830. godine postao kralj Luj-Filip I, takozvani Kralj-građanin. Prvi Dimin pozorišni komad –
Henri VIII i njegov dvor, kao i nešto kasniji
Napoleon ili
Antonije – biće odlično prihvaćeni, i označiti početak slavne teatarske karijere.
Dimin opus, osim dramskih tekstova, memoarske proze i romana, sadrži i istorijske knjige, knjige za decu – poput adaptacije Hofmanovog
Krcka Oraščića, novinske članke o kulturnim i političkim temama, putopise sa mnogih putovanja, kao i jednu kulinarsku knjigu, kombinaciju kuvara i gurmanske enciklopedije.
Dima je, ipak, ostao upamćen pre svega kao autor istorijsko-avanturističkih romana, koje počinje da piše i objavljuje 1837, s namerom da oživi najvažnije periode francuske istorije. Roman o trojici musketara koji brane čast kraljice Ane od Austrije od kardinala Rišeljea, smešten u prvu polovinu 17. veka, stekao je takvu popularnost da je Dima odmah dodao još dva nastavka –
Dvadeset godina posle i
Vikont od Bragelona. U to vreme piše i dugu i složenu pripovest
Grof Monte Kristo. Osim ovih najpopularnijih dela, Dima niže cikluse romana vezane za dinastiju Valoa, od kojih su najpoznatiji
Kraljica Margo,
Kraljičina ogrlica i
Vitez od Mezon Ruža, Mariju Antoanetu, Luja XV, Robina Huda –
Kralj lopova, kao i niz zasebnih romana.
Iza Aleksandra Dime Oca je ostalo 1200 tomova, odnosno oko 100.000 strana potpisanih njegovim imenom.
Foto:
Alphonse Liébert / Public Domain / Wikimedia Commons