Džejms Džojs

Džejms Džojs (1882-1941), irski pisac, u mladosti je privlačiao pažnju svojom svojom izvanrednom memorijom, muzikalnošću i sportskim sposobnostima. Stekao je klasično obrazovanje i nosio se mišlju da studira medicine, ali je odustao od toga i počeo da piše stihove. Na književnoj sceni debituje zbirkom prilično konvencionalnih pesama Kamerna muzika, objavljenom 1907. u Londonu. Sledi zbirka pripovedaka Dablinci 1914. godine, proizašla posle mnogo tvrdog pregovaranja s izdavačem, dok tokom ciriškog perioda izlaze Portret umetnika u mladosti, 1916, i drama Izgnanici 1918. godine. Svoj kapitalni roman Uliks pojavljuje se na njegov rođendan 1922. godine. Parisko izdanje Uliksa biće krijumčareno i u Veliku Britaniju i u Ameriku, gde je roman bio zabranjen sve do 1930. Uprkos tome, obezbeđuje mu svetsku slavu. Iste godine počinje da radi na Fineganovom bdenju. Rad na ovom romanu, u čijem su središtu podsvest i jezički eksperiment, potrajaće do 1939. godine, a oko njega su mišljenja i dan danas podeljena – smatran je ili sasvim nečitljivim ili genijalno inovativnim.

Uliks je jednoglasno ocenjen kao jedno od najvažnijih dela 20. veka, a Džojsova pozicija moderniste s jakim srodničkim vezama s romantizmom, realizmom, naturalizmom, simbolizmom, larpurlartizmom, te konačno i antimodernizmom, još jednom dokazuje da velika umetnost nadilazi i obeshrabruje pokušaje katalogizacije.

Foto: Cappelen Damm