Vilijam Mejkpis Tekeri
Slavni autor Vašara taštine i Sećanja Barija Lindona rođen je u Kalkuti 1811, gde je njegov otac Ričmond Tekeri bio na visokom položaju u Britanskoj istočnoindijskoj kompaniji. Njegova majka An Bičer radila je takođe za ovu moćnu trgovačku kompaniju. Kada je Vilijam Mejkpis imao samo pet godina, otac mu je preminuo, pa ga je majka poslala u Englesku, gde je stekao izvanredno obrazovanje, ali kako hroničari tvrde, na svoje talente nije umeo da primeni rigoroznu radnu disciplinu. Ali kada je uspeo da usmeri svoj talenat na pisanje, tada je počeo plodonosan rad u kome su se nizali romani, novinski članci, kratke priče, skečevi i predavanja.
Njegov privatan život, međutim, nije bio tako bogat. Posle svega nekoliko godina braka, njegova supruga je počela da oboleva od depresije, i tokom godina izgubila kontakt sa stvarnošću. Njih dvoje dobili su tri ćerke, od kojih su jednu izgubili u ranom detinjstvu. Usled neizlečive bolesti svoje supruge, Tekeri se bavio odgojem ćerki, ali je imao i bogat društveni život.
Pre nego što je počeo da piše romane, Tekeri je bio cenjeni saradnik nekoliko redakcija. Devetnaesti vek je bio doba procvata štampe, a naročito časopisa, razvijanih kako bi se udovoljilo čitalačkim potrebama srednje klase koja je sve više jačala. Tekeri je pisao članke na različite teme, a neke od najboljih je sakupio i objavio u nekoliko dela. Iz tog perioda najpoznatiji je njegov pikarski roman, dosad nepreveden na srpski jezik, Sećanja Barija Lindona (prvobitno objavljen 1844, a onda revidiran 1856), po kome je Stenli Kjubrik snimio film 1975. godine. Posle tog romana okušao se u pisanju istorijskih romana, Knjige o snobovima (1848) i Vašara taštine (1847–1848), kojim se proslavio i zauzeo važno mesto na engleskoj književnoj sceni.
Vilijam Mejkpis Tekeri je u to doba bio jedini rival Čarlsu Dikensu. Njegovi prikazi savremenog života bili su realistični i kao takvi prihvaćeni i u samom društvu. Kao izuzetan profesionalac, on je pisao romane, priče, eseje i stihove za svoju publiku, i držao predavanja jer je uživao izvestan ugled. Tokom 19. veka njegov književni status nije bio uzdrman. Dvadeseti vek je, međutim, doneo mnoge promene na društvenom i književnom planu zbog čega su pisci 19. veka izgubili na popularnosti među čitaocima.
Neposredno pred Božić 1863. godine Tekeri je doživeo moždani udar. Njegovo telo je pronađeno sutradan, u krevetu. Preminuo je iznenada, u pedeset drugoj godini, a njegova smrt je potresla kako porodicu i prijatelje tako i njegove čitaoce. Njegovom ispraćaju u Kensington gardenu prisustvovalo je sedam hiljada ljudi, a slavni vajar te epohe Karlo Maroketi načinio je njegovu spomen-bistu koja se nalazi u Vestminsterskoj opatiji.
Njegov privatan život, međutim, nije bio tako bogat. Posle svega nekoliko godina braka, njegova supruga je počela da oboleva od depresije, i tokom godina izgubila kontakt sa stvarnošću. Njih dvoje dobili su tri ćerke, od kojih su jednu izgubili u ranom detinjstvu. Usled neizlečive bolesti svoje supruge, Tekeri se bavio odgojem ćerki, ali je imao i bogat društveni život.
Pre nego što je počeo da piše romane, Tekeri je bio cenjeni saradnik nekoliko redakcija. Devetnaesti vek je bio doba procvata štampe, a naročito časopisa, razvijanih kako bi se udovoljilo čitalačkim potrebama srednje klase koja je sve više jačala. Tekeri je pisao članke na različite teme, a neke od najboljih je sakupio i objavio u nekoliko dela. Iz tog perioda najpoznatiji je njegov pikarski roman, dosad nepreveden na srpski jezik, Sećanja Barija Lindona (prvobitno objavljen 1844, a onda revidiran 1856), po kome je Stenli Kjubrik snimio film 1975. godine. Posle tog romana okušao se u pisanju istorijskih romana, Knjige o snobovima (1848) i Vašara taštine (1847–1848), kojim se proslavio i zauzeo važno mesto na engleskoj književnoj sceni.
Vilijam Mejkpis Tekeri je u to doba bio jedini rival Čarlsu Dikensu. Njegovi prikazi savremenog života bili su realistični i kao takvi prihvaćeni i u samom društvu. Kao izuzetan profesionalac, on je pisao romane, priče, eseje i stihove za svoju publiku, i držao predavanja jer je uživao izvestan ugled. Tokom 19. veka njegov književni status nije bio uzdrman. Dvadeseti vek je, međutim, doneo mnoge promene na društvenom i književnom planu zbog čega su pisci 19. veka izgubili na popularnosti među čitaocima.
Neposredno pred Božić 1863. godine Tekeri je doživeo moždani udar. Njegovo telo je pronađeno sutradan, u krevetu. Preminuo je iznenada, u pedeset drugoj godini, a njegova smrt je potresla kako porodicu i prijatelje tako i njegove čitaoce. Njegovom ispraćaju u Kensington gardenu prisustvovalo je sedam hiljada ljudi, a slavni vajar te epohe Karlo Maroketi načinio je njegovu spomen-bistu koja se nalazi u Vestminsterskoj opatiji.
Prikaz „Knjige o snobovima“: Bog je prvo stvorio svet, pa odmah zatim snobove
25.01.2023.
Ko bi zaista mogao bolje da poznaje snobove od ljudi poput Čarlsa Dikensa i Vilijama Tekerija koji su do tančina i znalački u svojim čuvenim delima opisivali ozloglašeno viktorijansko doba engleske is...
više
„Knjiga o snobovima“ – kako smo se svi upleli u to i pali na kolena
04.11.2022.
Sasvim je uobičajeno da se danas objavljuju nova izdanja književnih dela napisanih pre sto ili dvesta godina.
Ali kad se danas objavi knjiga koja je nastala kao zbirka novinskih članaka napisanih p...
više
„Knjiga o snobovima“ – duhovit presek snobizma kao svojstvenost ljudskih bića
15.07.2022.
U ovom klasiku Vilijam Mejkpis Tekeri prefinjenom i elegantnom ironijom oslikava različite društvene grupe – od članova kraljevske porodice, preko trgovaca, vojnika, crkvenjaka, studenata, do putnika ...
više
Izvanredno duhovita zapažanja o ljudskoj prirodi – „Knjiga o snobovima“ u prodaji od 15. jula
14.07.2022.
Vilijam Mejkpis Tekeri, autor „Vašara taštine“, romana koji ga je proslavio i koji je doživeo mnogobrojne literarne i filmske adaptacije u XX veku, bio je jedini rival Čarlsu Dikensu. Kako je XIX...
više
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.